Занимљива

Заборављени владари рановековне Србије

У суботу, 25. јула 2015 године, на страницама културног додатка, нашег угледног дневног листа „Вечерњих новости“, изашао је чланак под насловом „Храбри кнежеви из таме заборава“ који је настaо из пера новинара Драгутина Богутовића.[1] Непосредни повод да уважени новинар нашег утицајног листа напише свој занимљив и надасве користан чланак, а који је настaо из његове насушне жеље да широј публици приближи најстaрију историју српског народа, излазак je из штампе књиге нашег публицисте, некадашњег судије и адвоката, Мирослава Тодоровића „Заборављени српски владари и њихове земље“.

life

Заборављени владари рановековне Србије

У суботу, 25. јула 2015 године, на страницама културног додатка, нашег угледног дневног листа „Вечерњих новости“, изашао је чланак под насловом „Храбри кнежеви из таме заборава“ који је настaо из пера новинара Драгутина Богутовића.[1] Непосредни повод да уважени новинар нашег утицајног листа напише свој занимљив и надасве користан чланак, а који је настaо из његове насушне жеље да широј публици приближи најстaрију историју српског народа, излазак je из штампе књиге нашег публицисте, некадашњег судије и адвоката, Мирослава Тодоровића „Заборављени српски владари и њихове земље“.

life

Први просветитељ - Свети Сава

Сваком Србину је данас добро познато име Светог Саве, док је највећа богомоља у Београду, Србији и на Балкану, храм Светог Саве на Врачару, посвећен првом српском архиепископу  и просветитељу. Ко је заправо био Свети Сава?

life

Кнез Михаило Обреновић

Београд и Београђани у центру свога града имају најлепшу улицу коју популарно зову “Кнез” и своје најпопуларније састајалиште на Тргу Републике “код коња” а да се мало ко од нас се сети да оне носе   име по најзначајнијем творцу модерне српске државности, кнезу Михаилу Обреновићу.

life

Ратови српских краљева против Монгола

Мало је познато да је су краљ Драгутин и краљ Милутин Немањић били једи од ретких средњовековних владара којима је пошло за руком да са успехом поведу и добију рат против Татара (Монгола).

life

Папска краљевска круна српског краља Стефана Првовенчаног

Државно-правно, политичко и културно наслеђе савремене Србије подједнако припада и западној и источној европској цивилизацији.
Добар пример односа Србије са западом је пример из 1217. године када је Стефан Немањић, син Стефана Немање добио краљевску круну од римског папе Хонорија ИИИ.

life

Краљ Михаило Војисављевић – први српски краљ

Када говоримо о историји српске државности, велика већина грађана Србије везује постанак прве српске државе за Немањиће. Међутим, треба знати да се постојање Србије повезује за много старије доба од средине дванаестог века када је родоначелик династије Немањића, Стефан Немања постао велики жупан Србије 1168. године.

life

Четири српска цара

Током 14. века Србија је била на врхунцу своје моћи. Србија је била царство, а на трону царства налазила су се чак четири цара.
Већина нас би се присетила имена двојице српских царева, цара Душана Силног и његовог сина и наследника цара Уроша Нејаког (1356-1371). Међутим, губи се из вида да је Србија имала још два своја цара који су после смрти цара Душана суверено владали јужним, грчким деловима Српског Царства. То су били, брат по оцу цара Душана, цар Симеон (Синиша) Палеолог (1356-1371) и његов син и наследник цар Јован Дука Палеолог (1371-1373).

life