1.1 Зашто Средњи Век?

1. Појам средњег века
 
Средњи век или феудално доба је онај временски период у историји људског друштва који заузима, како му и сама реч каже, средњи период између епоха Старог века и Новог века.
 
Средњи век, или феудално друштво траје хиљаду година, од пада Западног Римског Царства 4. септембра 476. године кoje је нестало под миграционим таласима гермаских народа у првој фази Велике сеобе народа, и иде до пада престонице Источног Римског Царства или Византије, Цариграда, (односно Константинопоља), кога после готово хиљаду година од његовог постојања освајају османлијски Турци 29 . маја 1453. године.
 
Временски, читаву хиљадугодишњу историју средњег века или феудалног доба даље делимо на: Рани средњи век (од петог до дванаестог) и Позни средњи век (од дванаестог до петанаестог века).[1]
 
2. Карактеристике средњег века
 
Док су историјској епохи Старог века, а која претходи Средњем веку, важну улогу у развоју античког друштва имали Стари Грци и Стари Римљани, у наступајућем средњовековном добу историјског развитка европског континента, ту улогу преузимају други народи: Германи, Авари, Словени, Бугари, Нормани, Мађари, Арапи и други народи. Географски простор дешавања средњовековне историје постаје Европски континент, као и огромна подручија Севера Африке, Блиског, Средњег и посредно Средњег и Далеког истока.
       
У средњем веку развио се феудални друштвени поредак који је добио свој особени и специфичан облик у Западној Европи на територији некадашњег Западног Римског Царства. За разлику од робовласничких друштвених односа Старог века, где су производу снагу чинили робови који су били у потпуној својини робовласника, у феудалном друштву производња је почивала на зависним сељацима – кметовима. Они су за разлику од робова који су били “оруђа која говоре”, више су били заинтересовани за произвдњу на имању својих господара, јер им је феуадлни господари уступали део своје земље (феуда) у закуп. На њему су зависни сељаци за своје потребе могли обрађивати део своје земље и на њој могли подизати своју кући и окућницу и при том засновати своју породицу. То је све имало за даљу друштвену последицу свеобухватни развој феудалног друштва који свој зенит достигао у дванаестом веку.
 
Средњи век је епоха феудалног друштвеног поретка у којем се људско друштво делило на четири пирамидална друштвена сталежа.
 
Први сталеж чинили су владари (цареви, краљеви, војводе или грофови) који су суверено владали једном феудалном државом или облашћу и били непосредни власници све земље којом су владали;
Други сталеж, чинило је високо племство које је у непосредном наслеђу поседовало феуде (земљу, по којој је феудално доба и добило име), а за чије власништво над њоме су било обавезни да ратују у служби краља или племства чиме су обављали вазалну оданост према своме владару;
Трећи сталеж, феудалног друштва чинило је ниже племство (односно сталеж витезова) који су за сво своје непосредно поседовање наслеђене земље (феуда) били дужни да ратују у служби Вискогог племства и били уз то дужни да им дају радну, робну и новчану ренту (порез); У дну, као
четврти сталеж феудалне друштвене пирамиде, налазили су се сељаци - кметови који су били све време везани за земљу феудалаца на којима је почивала читава робно-новчана производња у федалном друштву.[2]
 
3. Датуми који означавају почетка средњег века
 
У историјској науци постоје бројне и веома збуњујуће одреднице које одређују почетак и крај средњег века. Међутим, та и таква запажања историчара не требају да нас ни мало збуњују. Она су уобичајна последица контунуираног развоја историјске науке која сва своја научна истраживања темељи на пажљивој анализи развоја људског друштва у прошлости, а чије закључке историчари проналазе у релевантним историјским изворима.
 
Један од најчешћих датума који ознава почетак средњег века је пад Западног Римског Царства (476 године). Међутим, сва потоња истраживања овог догађаја, историчаре су уверили да је нестанак Западног Римског Царства није био никакав преломни датум у историји који би означавао крај античког и почетак феудалног доба. У том смислу, проналажени су друге временске одреднице почетка средњег века. Једни су га пронашли у почетку Диоклецијанове владавине (284-305), други у премештању престонице Римског Царства из Рима у Цариград (11. мај 330. године), трећи у бици код Хадрианопоља (Једерна), када је по први пут у историји римског царства један римски цар, Валенс, изгубио живот на бојном пољу у сукобу са Визиготима 378 године, чиме се наговештавао почетак Велике сеобе народа. Ускоро након тог догађаја дошло је до дефинитивне поделе Римског Царства на Западно и Источно Римско Царство (или Византију). Неки од водећих историчара су били мишљења да се границе антике и средњег века могу повући и до краја владавине последњег римског цара Јустинијана (565) или до смрти Карла Великог (814).[3]

4. Датуми који означавају крај средњег века
   
Слично постојању бројних граница која раздвајају Стари век од феудалног друштва, међу историчарима постоје и бројни датуми који означавају крај средњег века.
 
За крај средовековног доба историјског развитка људског друштва узимају се: пад Цариграда (1453) када су Османлије заузеле последњи остатак Византије или Источног Римског Царства, Колумбово откриће Америчког континета (1492), почетак Лутерове протестанске реформације у Западној Европи (1517), окончање Тридесетогодишњег рата (1618-1648) који је означио крај немачког Свето-римског царства, Енглеска грађанска револуција (1642-1649) или почетак велике Француске грађанске револуције из 1789. године[4], која својим идејама коначно раскида са свим тековинама средњовековног друштва када је средњовековна монархија замењена устројством државе као грађанске, уставне и парламентарне Републике када је сва власт у земљи подељена на законодавну, извшну и судску. Власт се у таквој Републици добија и губи само на непосредно расписаним изборима на којима гласају сви пунолетни грађани који су једнаки пред Уставом и законом.[5]
 
Упркос различитим интерпретација граница почетака и краја феудалног доба, читаву епоху средњовековног друштва можемо поделити на:
                           
1) Рани средњи век – од петог до једнаестог века
2) Позни средњи век –  од дванаестог до петнаестог века
 

[1] M. Brandt, Srednjovjekovno doba povijesnog razvitka, Zagreb 1980, стр. 11.
[2] Ž. Kalmet, Feudalno društvo, Sarajevo 1964, стр. 5-122; M. Brandt, srednjovjekovno doba povijesnog razvitka, Zagreb 1980, стр. 250-277; Н. Гаћеша, Д. Динић-Кнежевић, Н. Бојовић, Р. Шпадијер, Р. Кољеншић, Историја за први разред гимназије и први разред стручних школа, Београд-Нови Сад 1990, стр. 125; С. Марјановић-Душанић, Историја за други разред гимназије општег и друштвеног-језичког смера, Београд 2012, стр. 25-27.
[3] Исто, M. Brandt, Srednjovjekovno doba povijesnog razvitka, Zagreb 1980, стр. 11-12.
[4] Исто, стр. 12.
[5] Opšta enciklopedija Larousse, I, Vuk Karadžić, Beograd 1973, стр. 360-367.


 





Коментари

Постави коментар

1. СРЕДЊИ ВЕК
РАЗНО