1.2 Рани Средњи Век

Шта је рани средњи век?

Рани средњи век је оно историјско доба у европској историји које обележава почетан, рани стадијум у настанку епохе средњег века. То је посебан временски период историјског развоја нашег континента који започиње распадом Западног Римског Царства 476. године и завршава се почетком епохе крсташких ратова крајем једнаестог века када је 1095. године на црквеном сабору у француском граду Клермону, римски папа Урбан II позвао сву војску западноевропских држава да пође у “Свети рат” како би хришћани ослободили свети Христов гроб у Јерусалиму од муслиманских војски Турака Селџука. Између та два гранична датума који одређују рани средњи век у временском добу од без мало седам стотин а година, долази до постепеног развоја епохе средњег века који ће у дванаестстом веку добити своје коначне препознатљиве облике.


Појам раног средњег века

Рани средњи је прва и почетна епоха у настанку феудалног друштва у Европи која траје чак седам стотина година, од петог до дванаестог века. То је доба постепеног формирања феудалних друштвених односа у коме је производња почивала на раду зависних сељака - кметова. За разлику од доба Старог века, који је претходио раном средњем веку, када су робови били у потпуном власништву својих господара, сељаци-кметови су били везани за феудалчеву земљу феуд, према коме је читав друштвени поредак између петог и петнаестог века понео назив феудализам.
Почетни стадијум развоја феудализма у Европи називамо раним средњим веком.

Крај античког и почетак раног средњег века

To je био у суштини прелазак друштва позне антике (епохе касног Старог века) ка развијенијим облицима феудалног поретка каквог проналазимо у Позном средњем веку, а који обележава време у историји Европе од дванаестог до петнаестог века. Трансформација укупних друштвених односа позне антике одпочиње великом економском и друштвеном крзом позног римског царства у трећем веку да би се она наставила почетком Велике сеобе народа 375 године и продром Германа са граница римског света у унутрашњост Римског Царства. Крај преображаја античке епохе раним средњим веком завршава се распадом и пропашћу Западног Римског царства. Међутим, чак ни тада, античко доба није у потпуности нестало збацивањем Ромула Августула, последњег заподно-римско цара са царског трона 476. године. Оно је упркос свему, наставило да живи све до средине шестог века, када је византијски цар Јустинијан I, као последњи стварни римски цар, покушао да обнови постојање римске империје у свом некадашњем пуном облику повевши у том циљу дуге и исцрпљујуће ратове Византинаца против свих германских краљевина на западу Европе које се настале на тлу некадашњег римског царства на западу.

Након исцрпљујућих ратова Византије против Германа, све њене краљевине једне за другом нестају са мапа тадашње Европе, али дух атичког света као да је тада по последњи пут заблистао својим пуним сјајем успеха и моћи њеног последњег римског цара Јустинијана. Али, утисак је био само варљив. Након Јустинијанове смрти, његове идеје о обнови античког света одлазе у заборав. Међутим, као директна и индиректна последица Јустинијанових ратова, на европском континету израста нова друштвена и културна епоха коју називао раним средњим веком. Он је настао симбиозом наслеђа античког наслеђа римског царства и цивилизације “варварских” германских држава које су настале  на њеном тлу као последица настанка Велике сеобе народа.

Друштвене особености раног средњег века

Динамика развитка феудалниог друштва који обележава епоха раног средњег века се разликовала од укупних историјских услова у којима су живели поједини европски народи, када су се разлике међу њима огледале у укупним културном, привредном и политичком развоју појединих држава ондашње Европе. Античко наслеђе као главни извор настанка епохе раног средњег века, најуочљивије се могло запазити у романизованим провинцијама некадашњег римског царства: у дан. Италији, Француској, Шпанији и Португалији. У њеним бројним гардовима са развијеном римском традицијом локалне самоуправе чији су је градови љубоморно чували и даље се развијала трговина и мануфактурна радиност посредстством сачуване мреже римским путева и латинским језиком као заједничким средством комуникације међу људима.

Међутим, током времена антички градови као последња упоришта римске цивилизације нестају са одумирањем римске аристокатије која је живела или у градовима или на својим пространим поседима званим - латифундијама. Нестанку касно античке цивилиазције су у могоме допринели и појава куге која је покосила велики део Европе током друге половине шестог и у седмом веку. Појава заразних болести и куге десетковаће ће и до тада малобројну популацију римских градова и њену муниципијалну аристократију после чега градови нестају са географских мапа раносредњовековне Европе. Они се препушају нестајању зубу времена. Градови уступају место сеоским насељима.
Укупркос пропасти античког света, њене тековине посатаће кључне у настајању епохе раног средњег века. Једна од три чиниоца, хришћанска вера развила се у периоду касне антике. У том смислу, можемо разазнати три главана педуслова за настанк раног средњег века и читавог феудалног друштвеног поретка, од којих су два су настали на тлу некадашњег Римског Царства, а један на самим границама римске империје. Предуслови средњовековног доба и процеса феудализације које ћемо сваки посебно дефинисати и објаснити су:
 
1) Постепено формирање нових производно-друштвених односа када је класични робовласнички односи у робоно-новчаној производњи уступају место феудалним односима;
 
2) Појава хришћанства, као главне идеологије средњовековног друштва;
 
3) На широким природним границама Римског царства на Рајни и на Дунаву, на историјску позорницу европског континента појављују се до тада мало познати народи које ће Римљани прозвати “Варварима”. У њих ће они убрајати бројне германске народе који ће се на Стари континет доселити за време Велике сеобе народа : (Готе, Остроготе, Визиготе, Вандале, Алане, Свеве, Бургунде, Франке, Лангобарде и Нормане). Након ње, за само нешто више од једног века од прве етапе Велике сеобе народа, Источно Римско Царство ће преплавити Словени чији ће путеви њиховог насељавања Европе у многоме усмерити и други народи потекли из туркменско-монголске скупине народа (Авари, Бугари, Мађари).

 





Коментари

Постави коментар

1. СРЕДЊИ ВЕК
РАЗНО