1.3 Позни Средњи Век

Појам позног средњег века

После завршетка доминације епохе Раног средњег века у Eвропи од петог до једнаестог века, у времену коме је привреда била слабо развијена, а читав друштвени живот био скучен у уске феудалне оквире феудалчеве земље (феуда), у европској историји долази до појаве развијеног феудализма чије је главно обележје био развој робно-новчане привреде.

Основно обележје позног средњег века је било процват пољопривреде, трговине и градова, а чији узрок треба тражити у јаком демографском притиску, у великим преузетим подухватим крсташких ратова, који нису  имали само верски већ и велики економски и социјалан значај за све становнике тадашње Европе. Њима у наредним вековима претходи велика монголска инвазија, која је у тринаестом веку, као некада хунска власт у четвртом и петом веку, крајем тринаестог века ће учврстити превласт Монгола од Тихог океана на истоку Евроазије до реке Дњестра на истоку Европе. После ње у временском периоду од нешто мање од сто година, наступа колонизацијона инвазија туркменских народа - Турака Селџука и Турака Османлија. Освајањем Балкана, Османлије ће учинити крај постојању државне независности свих јужнословенских народа, када ће на крају 1453, њен највећи султан Мехмед II Освајач своме царству у експанзији придодати и Цариград и преостале делове некадашњег византијског царства. Међутим, управо њиховим посредством дошло је до све тешњих успостављања економских, политичких, друштвених и верских веза између европског и азијског континента.
 
Друштвене особености позног средњег века

У периоду позног средњег века долази и до постепеног изграђивања и оснаживања централних органа државне управе појединих великих феуадалних монархија. Управо у том добу, од дванаестог до петнаестог века, појављује знатан број европских држава које по свом функционалном облику, постепено добијају све форме добро уређених и осавремењених националних монархија (попут Енглеске, Француске или Шпаније на западу Европе, или Руског и Османлијског царства на њеном истоку). У свима њима, њихова некадашња  раносредњовековна разједињеност остала је само у далекој прошлости њених националних историја. Од времена позног средњег века, владар у свакој од националних краљевина Европе постаје потпуно оличњење њене укупне државне суверености и политичке независности земље којом он влада. У том процесу су најдаље отишле Енглеска и Француска, које ће након окончања Стогодишњег рата 1453. године бити најмоћније политичке и економске силе европског континета. Шпанија ће слично искуству Енглеске и Француске које су кренуле путем стварања националних монархија после окончања Стогодишњег рата, у процесу Реконквисте (у преводу са шпанског “Поновог освајања”), након завршетка крсташких ратова шпнаских хришћана против пиринејских Мавара (Сарацена, одн. Арапа), на самом крају позног средњег века, 1479. године, две највеће иберијске краљевине, Арагон и Кастиља ће извршити политичко уједињење до тада разједињених шпaнских држава. Стварањем персоналне уније настаће Краљевина Шпанија која ће при том добити своје садашње државне границе.

Економске карактеристике позног средњег века
      
На економском плану, захваљујући све израженој подели рада, трговачком промету у градовима, Европа је од дванаестог века па надеље доживела велики економски преображај свог укупног развоја. Од времена раног средњег века, а које је претходило пропашћу античког света, Европа је од готово најзаосталијег дела света израста у најразвијеније привредно и културно подручије читаве оновремене светске цивилизације. Од краја петнаестог века, са великим географским открићима Новог света одн. Америке чије се заслуге приписују Шпанији и Португалији, Европа је почела подчињавати своме директом или индиректном утицају бројне области великих цивилаизација на другим континентима света у Азији, Африци или Америци. То наручито долази до изражаја након од када је први пут један Европљанин, португалски морепловац Франциско Магељан у служби Шпаније опловио читаву земаљску куглу. Само неколико векова касније, након открића Новог света, велику добит у откривању нових географских простора планете Земље добијају Енглези, Французи и Низоземци. Порастом њихове трговине са новооаткриваним континентима, на Европском  континету били су тада припремљени сви услови за појаву капиталистичких начина привређивања, а чији је каснији свестрани напредак људског друштва утрти пут све динамичнијем капиталистичком начину пословања у процесу производње. На тај начин, епоха позног феудализма испуњава други део оног истог периода историје човечанства који се назива средњи век.

1.    С. Марјановић-Душанић, М. Шуица, Историја, уџбеник за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера, Београд 2012, стр. 7-8.

2.    М. Brandt, Srednjovjekovno doba povijsnog razvitka, Zagreb 1980, стр. 13.   

 





Коментари

Постави коментар

1. СРЕДЊИ ВЕК
РАЗНО