4.6 Нормани (Викинзи)

5.9 Норманске (Викиншке) сеобе

У четвртом великом колонизаторском таласу у време Велике сеобе народа, из Скандинавије, са крајњег севера Европе, у правцу њеног истока и запада насељавају се Нормани (што значи Људи са севера), народи германског порекла, за какве постоји и још један наслов - Викинзи. Они су у временском периоду од краја осмог до средине једанаестог века константно вршили своја колективна пресељења са севера Европе, од острва Исланада у Северном мору, до Кијевске Русије на крајњем истоку Старог континента. Они су свугде где су појављивали у Европи, ширили страх и трепет вршећи сталана своја пљачкања и освајања. Отуда су добили и назив Викинзи, што у преводу са старонорвешког језика значи гусар или разбојник.

Њихове војне дружине су у првим заједничким војним подухватима освојили знатан део Енглеске не би ли је на крају и у потпуности и освојили почетком једанаестог века. У данашњој Француској, на почетку деветог века, на ушћу реке Сене у Атлантик, они су заузели и населили најсеверније приобаље атланске обале савремене Француске Нормандију, основавши своје самостално војводство које је по њима, и добило своје име Нормандија. Они су ширили своја даља колонијална ширења и на крајњи југ Европе када су стигли до Сицилије и јужне Италије, где су основали Краљевину Двеју Сицилија. 

            
11. Нормани (Викинзи) и њихове сеобе

Нормани, (односно Викинзи) је заједнички назив за германска племена која су насељавала скандинавске државе, на крајњем европском континенту, Данску, Норвешку, Исланд и Швдеску. У временском периоду од  три стотина година, од осмог до једанаестог века, предвођени својим вођама, Нормани су постали чувени морепловци и гусари. Током деветог и десетог века, они су страховито опустошили су западну Европу, наручито Енглеску и Француску када су на ушћу реке Сене у Атлански океан основали 911. године своје властиту државу која је понела по њима понела име Норандија.

Они су затим продрли у својим миграционим пресељењима на Исланд и Гренланд, и севеоисточни део Америке. Балтички Нормани, звани Варјази, (шведски Нормани), продрили су током осмог и деветог века у Русију. У деветом веку освојили су град Новгород, а затим и град Кијев, али су се сви они убрзо, током десетог века стопили са аутохтоним словенским становништвом. На крајњем западу Европе, највећа колонизациона освајања Нормани су учинили тек на самом крају својих сеобних процеса у једанаестом веку. Нормани из Нормандије у Француској, као формални вазали француских крљаева су 1066. године освојили Крљевину Енглеску и њоме владали до краја дванаестог века када је изумрла норманска краљевска породица коју је основао краљ Вилијем Освајач. Он је као нормански војвода, готово пуким случајем, током своје једне изненадног пустоловиног похода освојио Енглеску. Током истог, једанаестог века, Нормани су продрли и на југ Европе, и на југ Италије и на Сицилију, где су почетком дванаестог века основали своју државу, познату током целог средњег и новог века као Краљевина Двеју Сицилија. Он се одржала као самостална држава све до 1848. године, када је током револуционарних догађаја исте године припојена краљевини Пијемонту (каснијој Италији), која је са њом на челу повела рат за уједињење  Апенинског полуострва.

У том смислу, Италија је настала релативно касно као самостална европска држава у својим данашњим границама, тек од 1870. године. Из тога произилази да је некадања норманска Краљевина обеју Сицилија, до свог прикључења Италији, била у суштини по свом обиму, највећа италијанска држава. Сва остала Италија од југа према северу земље била подељена на више од тридесетак независних и међусобно завађених италијанских државица. На тај начин, ставарње норманске Краљевине Двеју Сицилија, Нормани су допринели завештању будућем политичком уједињењу Италије у деветнаестом веку је било можда и највеће.

Норманска ратничка освајања Европе која су ширила страх и трепет по целом Старом континенту, зависне сељаке кметове је принудило да додатно обезбеде своју животну егистенцију када су се стављали под патронат ситних феудалаца грофова. Они су опет са своје стране били принуђени да у старху од даљих норманских насиља уђу у вазалски однос према крупнијим и моћнијим феудалцима од себе. На тај начин Нормани су допринели убрзању развитка укупних феудалних односа у Западној Европи.
            
11. 1 Узроци норманских сеоба

Доба Норманских или Викиншких сеоба из Скандинавских земаља (са данашњег Исланда, Фарских острва, Норвепке, Шведске, Данске и Финске) на подручија садашње западне, јужне и источне Европе обухвата раздобље које траје чак три стотина година, од краја осмог до самог краја једнаестог века. Назив “Норманин” настао је у европским земљама које су напали Викинзи, а за које се само оквирно знало да су им се исходишта из којих су потекли налазила на крајњем северу европског континета.
 
Разлози сеоба скандинавски народа, почевши од поледњих година осмог века су непознати. По свему судећи разлог норманских сеоба био је у знатном повећању становништва свих земаља Скандинавије када су сељаци остајали без земље, а племићи без својих властеоских поседа, када су били принуђени да крену у пустоловине када су на својим бројним бродовима морали да себи пронађу нова  места за живот и средства за своју нову егзитенцију.

Током својих бројних пустоловина, Скандинавци су вршили стална пљачкања свих земаља у које су долазили, када су тиме надоканађивали своје сиромаштво које их је натерало на сеобу са севера Европе. Од три скандинавска народа, Норвежани и Данци су се селили на Запад Европе допирући до обала данашње Северне Америке, док су Швеђани били господари Балтичког мора, када су све своје сеобе усмерили на Исток Европе, када су насељавали бројна морска и речна поднебља данашње Белорусије, Русије и Украјне. Из својих војних упоришта које су они колонизовали, попут градова Новгорода у Русији и Кијева у Украјни, они су покорили Источне Словене на просторима Велике источноевропске низије када су успставили норманске државе на просторима савремене Руске Федерације.
 





Коментари

Постави коментар

4. ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА
РАЗНО