18. Јануара 1944 - КРАЈ 900 Дана Опсаде Лењинграда

900 ДАНА ОПСАДЕ ЛЕЊИНГРАДА
 
На данашњи дан 18. јануара 1944. године, у Другом светском рату окончана је опсада Лењинграда другог по велични града у ондашњем Совјетском Савезу, а који се данас назива Петербург.
 
Немачка и финска опсада града на Неви је трајала од 8. септембра 1941, а завршила се 18. јануара 1944. године. Финци су се Немцима придружили у опсади Лењинграда како би се Русима осветили за пораз у Финско-совјетском рату из 1939-1940, када је Финска морала одустати од запоседања Карелије, покрајне Русије у којој и данас живе Карели, етнички сродници Финаца. Међутим, пошто су у току 1941. године они заузели Карелију због које су водили рат са Совјетима, Финци су парадоксално одбијали да Немцима помогну у освајању опседнутог Лењинграда. То је уједно била и најдужа опсада једног града у Другом светском рату. Немачки план је имао шифроавни назив “Северна светлост” када је град на Неви био оседнут и са копна и мора.
 
Руси су у циљу одбране свога града изградили читав низ одбранбених појасева и утврђених рејона који су брањени дрвеним препрекама у дужини од 190 километара, жичаним препрекама у дужини од 635 километара, против-тенковским рововима у дужини од 700 километара и 25.000 километара у дужини обичних ровова са укупно 5.000 борбених положаја.
Једини коридор преко кога се допремала храна за житеље опседнутог града било је језеро Ладога. Посредством тог великог језера на тадашњој југоисточној граници између Совјетског Савеза и Финске, све време рата, опседнути град је једино њиме био повезан са неокупираним европским и азијским територијама Совјетског Савеза.
 
Током пролећних и летњих месеци храна је опседнутим Лењинграђанима стизала језером Ладогом у конвојима бродова, а током зимских месеци санкама или у конвојима камиона када је храна допремана преко залеђеног језера. У опседнутом граду сваког месеца је на хиљаде људи умирало од глади и исцрпљености јер су већ допреману храну Немци све време бомбардовали из својих ратних авиона из ваздуха.
 
Лењинграђанима је свакодневно следовало око 400 грама хлеба за раднике и 250 грама за жене и за децу, а у време зимских месеци количина хлеба смањивана на 250 грама за раднике и 125 грама за жене и децу.
 
Зими су температуре падале и до минус 40 C, када у граду није било никакавог огрева. Опсада града је делимично окончана тек у јануару 1943. године када су јединице Црвене армије у операцији “Искра” одлучно потукле снажене немачке војне снаге стациониране у јужним пределима језера Ладога. Тада су спојени Лењинградски и Волковски фронт чиме је омогућено успостављање копненог коридора са опседнутим градом. Већ почетком јануара месеца 1944, совјетски војници су истерали Немце из јужних предграђа Лењинграда чиме је практично окончана опсада града. Град је ослобођен 18. јануара 1944. године.
 
Број жртава опсаде Лењинграда никада није ни до данас тачно утврђен. После окончања рата, совјетска влада је изнела оквирни податак да је између 1941. и 1944. године умрло од последица глади око 670.000 Лењинграђана. Неке независне процене наводе на далеко већи број жртава између 750.000 и 1.500.000 људи. Лењинград је одликован 1945. године највећим орденом за храброст Совјетског Савеза. 


опсада_петербурга-лењинград-историјаонлине-3.jpgопсада_петербурга-лењинград-историјаонлине.jpgblokada_leningrada_230.jpg



Коментари

Постави коментар

Јануар
РАЗНО