На данашњи дан 31. јануара 1808 - Укинута Дубровачка Република

На данашњи дан 31. јануара 1808, француска војска француског цара Луја I Наполеона Бонапарте је званично прогласила укидање Дубровачке Републике и његово присједињење Француској Царевини. Окупација града је извршена две године раније 1806. године. Анексију је прогласио генерал Огист Мормон, војвода од Рагузе. Након пропасти Наполеонове империје 1815. године, на Берлинском конгресу, територија некадашње Дубровачке Републике, једина до тада независна јужнословенска држава, присједињена је Аустријском Царству.

Оснивање града Дубровника није тачно познато. Према списима византијског цара Константина Порфирогенита, град су у седмом веку основале избеглице из грчко-римског града Епидауруса (данашег Цавтата) кога су уништили Словени при својој сеоби на Балкан. Ново насеље је названо Ragusium, која је касније од Италијана названа Рагуза.

Током седмог и осмог века, романско насеље је попуњено Словенима који су поред њега створили свој сопствени град  Дубровник. До спајања оба града дошло је тек у тринаестом веку. Од десетог века већина становништва града Рагузе је било словенска. Првобитно, Дубровчани су се бавили земљорадњом и риболовом, а од деветог века трговином, од када Дубровник постаје посредник у трговини између свог балканског залеђа и Италије.

Од једанаестог до тринаестог века посредством Дубровчана, у Италију се из Босне и Србије извози злато, сребро, и олово. До дванаестог века, политичка зависност Дубровника од Византије (средњовековног грчког царства) је била само номинална, а од 1204 до 1358. године Дубровник признаје врховну власт Венеције. Економско снажење и политичко учвршћивање града омогућило му је додатно територијално проширење. Дубровник је наручито проширио своју државну територију у току четнаестог и петнаестог века на рачун Србије и Босне у непосредном приобаљу Јадранског мора. Српски цар Душан им предаје 1333. године град Стон и полуострво Пељешац, а његов син и наследник цар Урош Нејаки проширују му непосредну унутрашњост прибалне територије од Љуте у Жупи до Петровог села на западу. У четнаестом веку Дубровчани запоседају острво Мљет, а босански краљ Остоја им предао босанско приморје од Орашца до Стона. У петнаестом веку добија на управу и Конавле. Добивши све ове територије, Дибровник се претвара у град-државу када опстаје једина самостастална јужнословенска држава на Балкану.

Као слободна државица називао се до краја четнаестог века општином, од почетка истог века Републиком. Власт у Дубровнику је припадала искључиво властели. На челу државе се налази кнез, Велико и Мало веће и Веће умољених. Од 1358. до 1526. године Дубровник признаје врховну власт Мађарске, а после битке на Мохачу 1526, власт Турске. Године 1806. окупирали су га Французи који су 31. јануара 1808. године објавили службено укидање Дубровачке Републике.

Одлуком Бечког конгреса 1815. предат је на управу заједно са Далмацијом Аустријској царевини. У њеном саставу, Дубровник  је остао до 1918. године, до распада Аустро-Угарске када улази у територијални састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Након завршетка Другог светског рата 1945, Дубровник улази у састав Социјалистичке Републике Хрватске када је део Социјлаистичке Федеративне Републике Југославије све до њеног распада 1991. године. Данас је у саставу Републике Хрватске.
 



2.jpg

 

 

3.jpg



Коментари

Постави коментар

Јануар
РАЗНО