2. фебруара 1833. кнез Милош Обреновић присјединио Србији шест нахија

На данашњи дан, 2. фебруара 1833, српски кнез Милош Обреновић је објавио трећи хатишериф османилског султана Мехмеда II Адлија (1808-1839) на основу кога је Кнежевини Србији признато проширење на шет неуступљених нахија из пређашњег другог хатишерифа из 1830. којим је Србији призната унутрашња самоупрва а кнезу Милошу дато наследно кнежевско достојанство.

Кнез Милош Обреновић (1780-1860) био је српски кнез (1815 – 1839) и (1858 – 1860) и оснивач српске династије Обреновић (1815-1903). Све време свога живота је био потпуно неписмен. Учесник је Првог српског устанка. После његовог завршетка остао је у земљи 1813, и помогао Турцима у смиривању народа после пропасти Првог српског устанка. Из тог разлога, Турци који су поново заузели устаничку Србију београдског пашалука, Милоша Обреновића су поставили за обор-кнеза три нахије (рудничка, крагујевачка и пожешка).

Помогао је Турцима при угушењу Хаџи-Проданове буне из 1814. године после чега је турски терор над Србијом постао још јачи. Првом приликом, Милош је избегао из Београда, где је предавао данак своје три нахије Турцима. На Цвети 1815. године у Такову је подигао Други српски устанак. Тада је потукао Турке у три одсудне битке код Палежа (Обреновца) на Љубићу, Дубљу. Након свих тих добијених битака, спретним преговарањем са Марашли Али-пашом, Милош је осигурао за Србију београдског пашалука ограничену аутононију. Касније, он ју је све више проширивао спретним спољнополитичким контактима са страним силама, на првом месту уз посредовање Русије. Истовренено је све време радио на учвршћивању своје личне власти.

Ратне сукобе који су избили између Русије и Турске, кнез Милош је вешто искористио како би за аутономију Србије издејствовао међународно признање. Конференцијом у Акерману 1826, османлијска Турска је признала одредбе Букурештанског уговора из 1813, којим је Србији зајамчена локална самоуправа. Хатишерифом из 1830. године, Србији је призната унутрашња самоуправа, а Милошу достојанство српског кнеза које се могло наслеђивати у владарској породици Обреновић. Међутим, како одредбама истог хатишерифа из 1830. године Србији нису присједињене шест нахија у чијим границама се Србија налазила у време Првог српског устанка, кнез Милош је оштрицом свога мача заузео свих шест спорних нахија. Како је Турке довео пред свршен чин, османлијски султан Мехмед II Адли је 2. фебруара 1833. године издао хатишериф о њиховом присједињењу Србији.

У владању Србијом, кнез Милош је управљао деспотски када се безобзирно обрачунавао са свим својим политичким противницима. Користећи се монополом сточне трговине, Милош је постао најбогатији човек у Србији када је имао велика имања по читавој Србији и Влашкој у данашњој Румунији. Међутим, својој старешинама из Другог српског устанка није допустио да се обогате и присједине некадашње земље турских феудалаца у Србији које је разделио српским сељацима. Деспотски начин његове управе изазвао је честе буне у народу и код његових старешина. Под притиском Милетине буне, кнез Милош је принуђен да изда Сретењски устав 1835, најлибералнији написани нацрт друштвеног и државног уређења једне земље у ондашњој Европи. Међутим, под притиском великих сила, Русије и Аустрије, њега је Милош са задовољством опозвао. Међутим, тиме се није завршавала борба његових политичких противника како би му ограничили његову свевласт у земљи. Они су у томе на крају и успели када је 1838. Србији издат хатишериф којим је она добила устав који је у многоме ограничавао власт српског кнеза постојањем државног савета (владе) чије чланове Милош није могао да по свом нахођењу мења. Милош је одбио да га прихвати, па је чак покушао да га уз помоћ војске обори устав. Како у томе није успео, одрекао се своје власти у корист сина - кнеза Михајла Обреновића. Када је Светоандерјска скуптина збацила са власти кнез Александра Карађорђевића (1842-1858), позвала је кнез Милоша Обреновића да се врати у земљу и поново постане њен кнез. Он се свечано вратио у Србију и Београд 1859. године. Владао је Србијом још две године (1859-1860) до своје смрти. Милош је веома заслужан за изградњу чврстих темеља независности савремене српске државе у деветнаестом и двадестом веку.    

 





Коментари

Постави коментар

Фебруар
РАЗНО