12. фебруара 1808. родио се Абрахам Линколн

На данашњи дан 12. фебруара 1808. године, у америчкој савезној држави Кентакији, код Хоџенвила, родио се Абрахам Линколн, амерички државник и шеснаести председник Сједињених Америчких Држава (1860-1865), који је пао као жртва политичког атентата у Фордовом позоришу у Вашинктону, 15. априла 1865. године када га је убио глумац Џон Виликс Бут, фанатични присталица ропства.

Линконовом заслугом је укинуто ропство афроамеричких црнаца у САД. За време његовог предесничког мандата између (1861. и 1865. године), водио се сурови грађански рат између северних држава САД које су се залагале за укидање ропства Афроамериканаца и јужњачких држава САД које су се грчевито залагале за његово даље опстајање. Тек након завршетка америчког грађанског рата, одлуком председника Амбрахама Линколна, на читавој тадашњој територији  Сједињених Америчких Држава ропство Афроамериканаца је било заувек укинуто.

Амбрахам Линколн је у младости радио разне послове да би се прехранио и школовао. Био земљорадник, дрвосеча, лађарски момак, управник поште, адвокат. Као сплавар на реци Мисисипи, често је имао прилике да види црне робове, везане ланцима, које су робовласници гонили на тражиште како бих препродавали као стоку. Линколн се још тада зарекао да ће се политички борити за потпуно укидање афроамеричког ропства када су тамнопути бесправни Афроамериканци радили најтеже физичке послове као антички робови на фармама и плантажама америчког југа. Касније се Линколн посветио политици.

Припадао је Републиканској страци, грађанској партији која је тада у својим редовима окупљала индустријске предузетнике који су се залагали за укидање афроамеричког ропства јер је оно ометалао даљи развој машинске индустрије у Америци. Као угледан и утицајан члан америчког Конгреса, (дводомни парламент САД који се дели на Представнички дом и на Сенат), Линколн је на непосрдним председничким изборима освојио место председника Сједињених Америчких Држава. За време његовог мандата седам јужњачких држава САД чији су се фармери залагали за опстанак афроамеричког ропства, издвојило се из уније Сједињених Америчких Држава. Како Линколн није призанао њихово отцепљење, то је условило избијање суровог Америчког грађанског рата (1861-1865). Међутим, на крају “Јужњаци” су у том рату побеђени, а Линколн је на крају свог првог председничког мандата свечано прогласио укидање црначког ропства. Када је Линколн поново по други пут за редом реизабран за председника Сједињених Дражава 1865. године, њега је убио један загрижени присталица афроамеричког ропства. Иако је у САД давно укинуто ропство Афроамериканаца,  требало је да прође још много времена да се у свим јужним државама САД спроведе давна прокламована једнакост белопутих и црнопутих грађана САД пред Уставом и законом.

Политико убиство америчког прдседника Џона Кенедија 1963, његовог брата Роберта Кенедија и Мартина Лутера Кинга 1968, истакнутих политичких фигура које су се доследно бориле за црначка права на амричком југу, током шездесетих година прошлог века указали су Американцима на чињеницу да ни тада белци и црнци нису имали једнак третман у ондашњем америчком друштву. Тек је 2009. године, избором Барака Ибрахима Обаме као првог изабраног Афроамериканца за председника САД, коначно су потрврђене идеје Абрахама Линколна о једнакости свих Американаца пред законом без обзира на њихову боју коже. Њему у част, на својој првој инагурацији (свечаном увођењу изабраног предсеника САД у Белу кућу, резиденцију свих америчких председника), председник Барак Обама, положио је своју прву председничку заклетву над личном Библијом Амбрахама Линколна.                     
       

 





Коментари

Постави коментар

Фебруар
РАЗНО