16. фебруара 1959. Фидел Кастро изабран за премијера Кубе

На данашњи дан 16. фебруара 1959, након збацивања војне хунте кубанског генерала Фулхенсија Батисте, за премијера Кубе изабран је Фидел Кастро Рус. Фидел Кастро је кубански револуционар, државник и политичар. Рођен је 1927. године на Куби, у месту Мајари, близу града Биран на породичној плантажи шећерне трске свога оца. Захваљујући знатном породочном имутку, Фидел је као младић стекао широко образовање. Кастро је завршио основну школу у Сантјагу, средњу школу у Сантјагу и Хавани 1945, а 1950. године је докторирао право на Универзитету у Хавани. Након успешно завршених студија права, Кастро је имао намеру да се на кубанским парламентарним изборима 1952. године кандује за место народног посланика у кубанском парламенту. Међутим, како је кубански генерал Фулхенсио Батиста исте 1952. године у државном удару збацио владу и председника Карлоса Прио Сокараса, избори за народну скупштину су били суспендовани. Кастро је услед тога против Батисте уложио писмену тужбу Уставном суду због његовог кршења устава и закона земље, али је Уставни суд је ту његову тужбу одбацио као неосновану.

У времену од 1492. године када ју је открио Кристофер Колумбо, па све до 1898. године, Куба је била шпанска прекоморска колонија. Од стицања кубанске независности од Шпаније посредством америчке војне интервенције из 1898. године, Кубом влада амерички монополистички капитал од када је острво било под перманенетним протекторатом (де факто колонијалном управом) Сједињених Америчких Држава. Иако је формално независна држава када 1901. године добија свој први устав, Кубом се смењују у државним ударима многе владе чије су се промене сводиле само на заменама личности које су управљале земљом. Безвлашће, мито, корупција и непотизам су завладали Кубом. У периоду 1933-1940. године, легалним путем на место председника Републике Кубе дошао је Фулхенсијо Батиста. Међутим, он је 10. марта 1952. извршио државни удар када је између 1952-1958. године владао Кубом као један од најкрвавих њених диктатора. Пошто је цео политички естаблишмент кубанских политичких старнка у земљи био корупиран и неефиксан, Народна Социјалистичка Патрија Кубе се једина залагала за извршење радикалних промена у друштву. Њен рад је био у почетку легалан, али је касније она прешла у илегалу.         

Услед успостављања крваве војне диктауре Фулхенсија Батисте у земљи, као приврженик омладинског покрета Народне Социјалистичке Партије Кубе, у њеном политичком раду појавио се млади Фидел Кастро. Он је са групом својих младих приврженика 26. јула 1953. године организовао војну побуну у граду Сантјагу де Куби. Сто двадесет шест омладинаца је извршило војни препад на тврђаву Монкада. Међутим како се напад  голобрадих младића показао као неуспешан, већина Кастрових сабораца је била побијена, док је Кастро са неколицином својих истомишљеника био ухапшњен и осуђен на петнаест година робије. Међутим, Кастро је помилован када је у затвору боравио до 1955. године. Након свог превременог пуштања из заточеништва, Кастро је покушао да уједини све кубанске опозиционе снаге у земљи. Како није наишао на подршку у политичким круговима позоције, Кастро одлази са Кубе. Емигирао је прво у Сједињене Америчке Државе, а потом се нашао у Мексику где је са својим истомишљеницима организовао кубански револуционарни покрет кога је Кастро назвао “26. jул”, у спомен на дан када је Фидел Кастро 26. јула 1952. године подигао први оружани устанк против тираније Фулхенсија Батисте. Међу кубанским емигрантима у завереничкој револуционарној организацији која је образована у Мексику, тада се нашао и каснији прослављени револуционар целе Латинске Америке Че Гевара.

У новембру 1956. године, Кастро се искрцава са групом од своја осамдесет два друга у кубанској провинцији Оријенте. Од осамдесет двојице, седамдесеторица њих, била су ликвидирана у тренутку њиховог искрцавања на Кубу, док су остали успели да се пробију до планинског кубанског масива Сијера Маестре, где започињу организовање герилског рата против Фулхенсија Батисте. Он је за нешто више од годину дана обухватио читаву територију Кубе, осим градова. Кастровим герилским снагама су се све чешће предавале регуларне војне јединице генерала Батисте када су им предавале своје оружије. Једину подршку Батиста је имао у Сједињеним Америчким Државама. Крајем 1958. године после потпуног расула које је завладало у земљи, Батиста бежи са Кубе, када се земља ослободила његове тираније.

Упорна и истрајна борба Фидела Кастра против диктатора Батисте окончана је победоносним уласком војних трупа “26 јула” у кубанску престоницу Хавану 8. јануара 1959. године. Убрзо потом, 16. фебруара 1959. године, Фидел Кастро је изабран за премијера Кубе. После победе кубанске револуције, све политичке партије у земљи као сараднице Батистиног режима биле су укинуте. Долази до судских суђења свим злочинцима из периода Батистине диктауре. Фидел Кастро је доласком на власт све време своје владавине (1959-2006) био непријатељски расположен према Сједињеним Америчким Државама. Осуђивао је њену политику према Куби, јер је све време подржавала војну хунту Фулхенсија Батисте, једног од најкрвавијег диктора у кубанској историји. Кастрова влада је убрзо по доласку на власт, извршила замашну аграрну реформу Кубе, национализовне су све кубанске иностарне фирме, банке, саобраћајна предузећа, луке, бродоградилишта, рафинерије за производњу нафте и земног гаса, велике шећеране и електране за производњу електричне струје. Услед тога, Сједињење Америчке Државе су увеле економски ембарго Куби који је и до данашњих дана и даље на снази. На самом почетку Кастрове владавине, Сједињене  Америчке Државе, у време председниковања Џона Кенедија, покушале су да уз помоћ кубанских избеглица у Америци Кастра збаце са власти својом војном инвазијом у Заливу свиња. Међутим, при тој својој војној интервенцији, оружане снаге Сједињених Америчких Држава доживеле су катастрофални војни неуспех.

Услед старости, изнемоглости  и болести, Фидел Кастро се после својих четресет седам година проведених на власти 31. јула 2006. године, повукао са места председника Кубе. На феукцији председника Кубе заменио га је најмлађи брат Раул Кастро.  

 





Коментари

Постави коментар

Фебруар
РАЗНО