17. Фебруара 1673. године умро је славни француски књижевник Жан Батист Полкен - Молиер

На данашњи дан, 17. Фебруара 1673. године умро је славни француски књижевник, управник позоришта, режисер и глумац Жан Батист Полкен - Молиер. Убраја се у ред највећих комедиографа у светској књижевности. Умро је у тренутку смрти када му је позлило у педесет првој години живота, на позорници његовог позоришта је игран његов позоришни комад “Уображени болесник”.  
 

Молијер је рођен је у Паризу 15. јануара 1622. године. Његов отац је био дворски тапетар  и имао је титулу краљевског декоратера француског краља Луја XIII (1610-1643). Међутим, од малена Молијера је неодољиво привлачило позориште и наручито комедија, и од своје двадесете године живота се одао проучавањима књижевности и даноноћном писању својих позоришних представа.
Од своје двадесет прве године живота, почиње да носи псеудоним “Молијер”, када напушта породичну каријеру свога оца “дворског собара и декоратера” и одлази у позоришни свет. Након детињих и младалачких година које је провео у Паризу, Молијер је основао позоришну трупу “Славно позориште” када је четнаест године крстарио по унутрашњости земље путујући по јужној и западној Француској.

У том временском периоду се развија необуздани комични геније Молијера као комичног песника и глумца. На послетку 1658. године, Молијер се враће у родни Париз, где је до краја живота управљао својим позориштем. Први већи успех је постигао у “Смешним прециозима”, јер је све до тада писао само неколико мањих комедија без веће уметничке важности. После овог тријумфа свог позоришног комада, долазe до изражаја правa стваралачка епоха у свом потоњем Молијеровом животу. Он  је и поред свог слабог здравља, у својој позоришној групи обавља улогу писца, декоратера и писца свих њених позоришног комада. Најпре добија од краљевског двора Луја XIV (1643-1715) на коришћење позоришну салу Малог Бурбона, а затим Краљевске Палате које то остаје до његове смрти 17. фебруара 1673. године. Од 1663. године Молијер се нашао под непосредном заштитом краљевског двора “Краља Сунца” Луја XIV када постаје лични краљевски комедиограф. Међутим ни наклонст ни заштита великог француског краља није га заштитила од беспоштетдних критика његових противника. Неки његови комади су били чак и забрањивани да се изводе. Његова комедија “Тартиф” је неко време била забрањена да се изводи на репертоару његовог позоришта јер је у Молијер њему исмејавао религиозну равнодушност највиших црквених отаца свога времена. У својој комедији “Дон Жуан”, Молијер чак прокламује свој атеизам што је било незамисливо у добу у коме је живео.
 

Упркос свим критикама, Молијер је после 1666. године неуморно, све до своје смрти, писао комедије у којима је начешће играо главне улоге. Његов последњи комад кога је написао је “Уображени болесник”, при чијем извођењу је и умро. За кратко време од 1666. године, он је написао двадесет разноврсних комада, од обичне лакрдија до комедија са високо истанчаним карактерима својих главних ликова. У свима њима је приказао слику друштва свога доба. У некима је износио актелне друштвене проблеме времена у коме је живео осликавајући сва проблематична дешавања у браку и породици као основној супстанци сваког друштва у људској историји.

Општа порука његових комедија је критика лицемерстава, претеривања, себичности, уображености, пакости и ништавила. Својом ненадмашном сценском вештином комике и гега, неодољиво је привлачио пажњу публике у свим земљама доба у коме је живео. Теме из његових позоришних представа су и данас врло актуелне и ако су написане за нешто мање од четри стотина година од његове смрти.
Његова главна дела су : Комичне илузије, Учене жене, Мизантроп, Тартиф, Дон Жуан, Школа за жене, Школа за мужеве, Тврдица, Грађанин-племић и многе друге. Много је превођен и игра се и дан данас и код нас.              

 





Коментари

Постави коментар

Фебруар
РАЗНО