22. фебруара 1882. Србија је проглашена за краљевину

На данашњи дан 22. фебруара 1882. године по Јулијанском календару, односно 6. марта по  Грегоријанском календару, дотадашња Кнежевина Србија је проглашена за Краљевину, а њен дотадашњи кнез Милан Обреновић је постао први нововековни краљ Србије. Њено проглашење за краљевину произилазило је из Тајне Српско-Аустро-Угрске конвенкције од 16. јуна, односно 28. јуна 1882. године која је потписана у Бечу.

Словом тог међудржавног уговора чије је важење превиђено до 1889. године, Србија се обавезала да ће уз обавезну сагласност са Аустро-Угарском водити узајамну пријатељску и савезничку политику. Тиме је обезбеђена стабилност династији Обреновић, када ће бечки двор признати Србију за краљевину, а кнеза Милана за српског краља. Потписаним уговором, одрицано је право Србији на присједињење Босне и Херцеговине која се тада формално налазила у саставу Османлијског Царства, а која се одредбама Берлинског конгреса из 1878. године нашла под протекторатом Аустро-Угарске. Истим уговором Србији је заузврат било омогућено територијално проширење у правцу Косова и Метохије и Македоније и Вардарске долине. Међутим, како је Тајна конвенкција потписана без знања и одобрења српске владе и српске скупштине, а уз једино знање кнеза Милана Обреновића када ју је у Бечу потписао ондашњи министар спољних послаова Србије Чедомиљ Мијатовић.

Тај уговор је прекинуло традиционални континутет српске спољне политике који је окренут ка Русији, што је изазвало велико разочарање у српској политичкој јавности и у самом народу. Тим споразумом Србија се заправо приклонила аустрофилској, немачкој и западноевропској политици напуштајући њено традиционално ослањање на Русију. Међутим, истини за вољу, одлукама тадашњих великих сила, Србији је дато право да својој државној територији присједини Косово и Метохију и Варадарску Македонију које су се тада налазиле у саставу Турске. Тај прокламовани план проширења Србије на југ из одредаба Тајне конвенкције из 1881. године, Србија ће се позвати у Првом Балканском рату из 1912. године када је Краљевини Србији присједињена “Стара Србија” (односно Косово и Метохија и Вардарска Македонија).    

Недуго после склапање Тајне конвенкције, 22. фебрауара (6. марта) 1882. године, Србија је проглашена за краљевину, а тадашњи аустро-угарски цар и краљ Фрања Јосиф I је био први европски владар који је Србију признао за краљевину, а краља Милана Обреновића за првог нововековног краља Србије. Краљевина Србија је тада добила и свој нови државни грб који је ће се користити у службеној употреби све време постојања Краљевине Србије од 1882 до 1921. године. То је златном круном крунисани црвени штит на коме је уцртан сребрни двоглави орао у полету, златних крунова и канџи. На грудима је понео сребрни крст између којих кракова су уписана четири истобојна оцила. У поножију грба између орлових канџи орла, налазе се два златна крина (односно љиљана). Њега је осликао тада славни аустријски хералдичар Ернест Крал 1882. године. У истоветном облику, он је поново враћен у службену употребу Републике Србије 17. августа 2004. године. Међутим, шест година касније, исти грб Србије из 1882. године је противно српском историјском памћењу замењен 11. новембра 2010.године изгледом ликовног решења државног грба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (односно Краљевине Југославије). Краљевина Југославија не постоји већ седамдесет три године. Србија никако са да се ослободи идеје југословенства, иако Југославије више нема још од 1992. године, осим у историјским уџбеницима историје.     

 





Коментари

Постави коментар

Фебруар
РАЗНО