8. марта 1917. у Русија је избила Мартовска грађанско-демократска револуција

На данашњи дан 8. марта 1917. године, у царској Русији цара Николаја II Романова, у атмосфери сложених економских недаћа и све теже политичке кризе којим је са собом донео Први светски рат, у Русија је избила Мартовска грађанско-демократска револуција.

У четвртој години војевања царске Русије на страни сила Антанте (Велике Британије, Франуске и Сједињених Америчких Држава) против Централних сила (Немачке и Аустро-Угарске), Русија је све дубље западала у унутрашње потешкоће које су је водиле на путу ка револуцији.

Стање сталног узмицања руских снага на широким просторима ратног фронта на истоку према Немачкој и Аустро-Угарској, дало је повода све чешћим избијању таласа све већих штрајкова и демонстрација све ширих и ширих кругова становника царске Русије. У Средњој Азији, долази до масовних побуна угњетених народа Казаха, Киргиза, Узбека, Таџика и Тукмена. Државни апарат самодржавне (апсолутистичке) царске власти  Русије показивао је све знакове распадања. Владе царске Русије су се често мењале, док је утицај самозваног пророка Григорија Распућина на цара и царски двор бивао све већи.

У таквим околностима, 8. матра 1917. године, на улицама ондашње руске царске престонице Петрограда, избиле су велике демонстарције када су се међу стотине хиљада демонстраната најпре чули повици против рата да би се убрзо потом чули и повици против царског режима цара Николаја II Романова. Штрајкови из престонице су се после осмог марта раширили у целој земљи и прерасли у демонстарције на којим се тражио хлеб и мир, док су се међу демонстартима чули све гласнији повици : “Доле цар!” У следећих неколико дана било је свима јасно да је у царској Русији избила револуција, а када је 12. марта руском цару његова војска отказала послужност и прешла на старну устаника, судбина руског цара Николе била је запечаћена. Нардених дана избило је још неколико штрајкова, а Народна скупштина (Дума) је образовала привремену владу супротно вољи руског цара који ју је био распустио. Руска социјалдемократска странка (Мењшевици), организатори мартовске револуције у Петрограду, преузели су сву извршну власт у привременој влади, најпре под председништвом Кадета Георгија Јевгењевича Љвова, а затим под вођом Есера (руских Социјал-револуционара) Александра Фјодоровича Каренског.

Чланови владе су били вођ Кадета (Уставотворне руске демократске странке) Павел Николајевич Миљуков и Октобрист (Грађанска руска парија) предвођена Гучовим. Руски цар Никола II Романов је 15. марта био приморан да абдицира у своје и име свога сина, те је царска круна припала царевом брату - Великом војводи Михајлу Романову, али је и он абдицирао наредног дана 16. марта 1917. То је уједно био крај царистичког режима у Русији, и она је 17. марта 1917. проглашена за Републику.                   

 





Коментари

Постави коментар

Март
РАЗНО