На данашњи дан, 12. марта 2003. убијен је др Зоран Ђинђић

На данашњи дан 12. марта 2003. године, председник владе Републике Србије др Зоран Ђинђић, преминуо је као жртва политичког атентата који је на њега извршен на улазу у зграду владе у Немањиној улици у Београду.

Др Зоран Ђинђић је био српски грађански политичар, градоначелник Београда (1997) и председник владе Републике Србије (2001-2003). По својој вокацији био је доктор филозофије. Био је један је од тринаест београдских интелектуалаца који су 11. децембра 1989. године ставили свој потпис на поновно оснивање предратне Демократске старнке чији су онснивачи 1919. године били знаменити српски политичари Краљевине Југославије Љубомир Давидовић и Милан Грол. Био је њен догогодишњи председник (1993 – 2003).
 

Рођен је у Босанском Шамцу. Када је његов поочим и усвојитељ премештен као официр Југословенске Народне Армије у Београд, млади Ђинђић се сели у Београд где је завршио Девету Београдску Гимназију на Новом Београду. Потом је завршио је студије филизофије на Филозофском Факултету у Београду. Међутим, увек жељан знања, Ђинђић је похађао предавања и из историје уметности, социјологије и економије.
 

Још за време својих студенски дана, Ђинђић се заинтересовао за политику када је интезивно проучавао политичке програме идеја крање левих орјентисаних политичких партија и организација. Са групом својих истомиљеника током 1974. године преузео је руководство Савеза студената на Филозофском факултету у Београду. Он је у његовом раду покушао да укаже на све друштвене проблеме тадашњег југословенског друштва.

Чак је са својим истомишљеницима из Загреба и Љубљане, у главном гарду Словеније организовао политички скуп на коме је критокован комунистички режим Јосипа Броза Тита. Услед те акције, млади Ђинђић је био ухапшен и у Љубљани осуђен на годину дана затвора. Како је под притиском међународне јавности пуштен на слободу, он се враћа у Београд.

Како је Ђинђићу по повратку на Филозофски Факултет било онемогућено да оснује Независно удружење студената, он одлази у Немачку, где у Фракфурту наставио своје студије филозофије у класи професора Јиргена Хабермаса, код кога је на Универзитету у Констанцу 1979. године докторирао на тези “Проблеми утемељења критичке теорије друштва”. По свом повратку у земљу, Ђинђић постаје професор филозофије на Универзитету у Новом Саду. Уз то био је и виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду.
Зоран Ђинђић је крајем осамдесетих година двадесетог века био један од потписника обнове рада предратне Демократске странке која је свој политички програм темељила на идејама неговања социјалдемомократских вредности у српском друштву. Након почетка рада Демократске старнке, Ђинђић је на првим унутарстарначким изборима изабран за председник извршног одбора странке, док је на првим расписаним вишестарначким изборима у Србији од 9. децембра 1990. године изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

На изборима за председника Деомократске старнке 1993. године, када му је био противкандидат дотадашњи председник старнке Драгољуб Мићуновић, Ђинђић је први пут изабран за њеног председника. Потом је био је поново биран за место народног посланика у прва три вишестраанчка сазива Народне скупштине Републике Србије
 

У време владвине Слободана Милошевића, Ђинђић је ушао у судски процес са тада актуелним председником владе Републике Србије Мирком Марјановићем. Као крајњи епилог тог тада несвакидашњег судског процеса, Зоран Ђинђић је 20. септембра 1996. године осуђен је на четири месеца затвора, условно на две године. Међутим, тадашњи Врховни суд Републике Србије је 9. јула 1998. године повећао казну затвора за Ђинђића када је већ донету пресуду нижег суда преиначио и изрекао му нову пресуду у којој је Ђинђић осуђен на седам месеци затвора, условно на три године.
 

Након одржавања масовних грађанских протеста у организацији удружене српске опозиционе коалиције “Заједно”, који су настали као последица одлуке владе Слободана Милошевића да се пониште резултати локалних избора у Београду, Зоран Ђинђић је 21. фебруара 1997. постао први демократски изабрани председник Скупштине града Београда. Међутим, са распадом коалицију “Заједно”, након само четири месеца после своје изборне победе, Зоран Ђинђић у на седници скупштине гарада Београда смењен са места градоначелника Београда гласовима Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке и Српског покрета обнове.
 

Након изборне победе од 24. септембра 2000. године када је др Војислав Коштуница, председник Демократске старнке Србије, на непосредним изборима победио Слободана Милошевића за место председника Савезне Републике Југославије, после грађанских протеста од 5. октобара 2000. године, удружена демократска опозиција Србије долази на власт на свим нивоима власти у Југославији и Републици. Убрзо потом, др Зоран Ђинђић је 25. јануара 2001. године изабран је за првог демократског председника владе Србије.

Како је Ђинђић исрајавао у спровођењу болних реформи у српском друштву, он је за само непуне две године свог манадата као председник владе варатио Србију у породицу европских народа и држава. Међутим, његове успехе у реформама српског друштва многи су критиковали. Најжустрије је критикован од тадашњег председника Савезне Републике Југославије Војисалва Коштунице. Као плод индиректних последица критика својих политичких неистомишљеника, Зоран Ђинђић је пао као жртва политичког атентата 12. марта 2003. године када је убијен испред самог улаза у зграду владу Републике Србије.      

Догодило се на данашњи дан!
 





Коментари

Постави коментар

Март
РАЗНО