14. марта 1879. године, рођен је Алберт Ајнштајн

На данашњи дан, 14. марта 1879. године, рођен је Алберт Ајнштајн, славни немачки физичар, један је од највећих научника свих времена. Он је остао, чак када је био на врхунцу своје славе, скроман човек. Када би држао предавања и пред најодабранијом публиком, долазио је на обучен на свој омиљени начин – у кожној блузи, пуловеру, изгужваним панаталонама и сандалама на босим ногама.

По пореклу је био немачки Јеврејин. Рођен је у јужнонемачком граду Улму (у немачкој покрајни Баден-Витемберг). Отац му је био по занимању трговац хемикалијама и електротехничким материјалом, најпре у Немачкој, а затим у Швајцарској и Италији. Своје школовање је започео у Минхену, али је у својој петнаестој години отишао у Швајцарску (кантон Арау), где је студирао математику и физику на Политехничкој академију у Цириху и добио швајцарско држављанство. Тамо се оженио математичарком Милевом Марић из Новог Сада. У Цириху, Ајнштајн је 1909. године постао ванредни професор, а 1914. године постаје директор Кајзер Вилхемовог Института у Берлину и члан Пруске Академије Наука. Тада је поново примио немачко држављанство и у Немачкој живео до 1933. године, али како је био одлучни противник нацизма, у доба када су нацисти дошли на власт, Ајншајн је емигрирао из Немачке у Сједињене Америчке Државе и настанио се у Принстону где је остао до своје смрти.

Своје научне радове, Ајнштај је почео да објављује још као млад човек, још у својој двадесет првој години. Међутим, мало је познато да је као свестран човек и научник, објавио неколико стотина радова из политике, филозофије и опште публицистике. Ајншатајн је 1905. године објавио Специјалну теорију релативности и закон фотоелектричног ефекта помоћу квантне теорије, за шта је 1921. године добио Нобелову награду за физику, а 1916. године објављује и Општу теорију релативности. Развио је теорију физичких поља тражећи везу између гравирационог и електромагнетског поља.

У свим својим научним истраживањима показао је да су неки од најважнијих појмова у физици као што су: време, простор и маса нису непроменљиви елементи, и да до њених промена може доћи у зависности од њихове брзине кретања. Из практичних примена његових нових теорија у физици, измишљена је атомска бомба, али се за њен изум не може окривити Ајштајн јер је се свих снагама свога моралног ауторитета борио против њене употребе.    
Главна дела су му : Теорија Браунових кретања, Електродинамика тела у кретању, Основи опште теорије релативности, О специјалној и општој теорији релативности, Еволуција физике, Моја слика света, Значење релативности, Идеје и мишљења.            

 





Коментари

Постави коментар

Март
РАЗНО