15. марта 44. пре наше ере, убијен је Гај Јулије Цезар

На данашњи дан, 15. марта 44. године пре наше ере, убијен је Гај Јулије Цезар, славни римски војсковођа, државник и писац.
Цезар је потекао из римске аристократске породице Јулијеваца, која је за себе тврдила да је потекла од Ромула и Рема, легендарних оснивача града Рима.

Још као младић прочуо се као изванредан говорник и како је имао вишеструке таленте једног писца, то му је  омогућило да као присталица и касније вођа популара (римске народне старнке) постане римски државник. Захваљујући подршци странке популара, Цезар је заузимао све значајне положаје у римској државној управи када се показао као врло амбициозан, безобзиран и властољубив човек. Временом, oн брзо напушта идеје демократије своје старнке која га је кандидовала за највише државне положаје у римској Републици и почиње да кује планове о диктатури. Као вођа народне старнке, 60. г.п.н.е. он је на челу Римске Републике заједно са два римска државника Гнејом Помпејом и Марком Красом основао Први тријумвират (политички савез, “предизборну коалицију” три најмоћнија политичара у Римској Републици). Ту прилику Цезар је тада искористио када је освојио и присјединио Галију (данашњу Француску) Римској Републици у Италији. Након смрти Марка Краса, Цезар је дошао у сукоб са Гнејом Помпејом који Цезара тада оптужује да хоће да самостално завлада Римом као диктатор. Зато је Цезар одлучио да се војно обрачуна на Помпејом.

Када је са својом војском из Галије прешао реку Рубикон у намери да освоји Рим у коме се налазио Помпеј, Цезар се испарва колебао да ли да уђе у грађански рат. Али, када је донео одлуку да нападне Италију, Цезар је изговорио познате речи : “Коцка је бачена”, што је значило да после донесене одлуке нема натраг. Цезар је тада прешао речицу Рубикон и потукао Помпеја и у Риму себи присвајо доживотну диктаторску власт. Иако је његова апсолутна власт добила подршку најширих слојева римског друштва, наишла је на отпор Цезарових противника у редовима римских републиканаца. Они су против њега сковали заверу и убили га у згради римског Сената 15. матра 44. године пре наше ере. Верује се да су Цезарове последње речи биле : “Зар и ти сине Бруте?”, када се обратио своме усвојеном сину Марку Јунију Бруту који се ставио на страну завереника наневши му смртоносне ране ножем после којих је Цезар издахнуо. Цезар је био познат и као писац историјских дела.

За собом је оставио две значајне историјографске књиге : “Коментари о грађанском рату” и “Коментари о галском рату”. Оне су врло значајне за историчаре јер у њима Цезар описује животе старих Гала (Келта), Германа и Словена.                   

 





Коментари

Постави коментар

Март
РАЗНО