17. марта 180. умро је Римски цар Марко Аурелије

На данашњи дан, Римски цар Марко Аурелије умро је 17. марта 180. године у Виндобони, данашњем Бечу, главном граду Аустрије. Рођен је као Марко Катилије Север. Пошто га је још у време владавине римског цара Хадријана усвојио његов наследник цар Антонин Пије (138-161), добио је име Марко Аурелије Антонин Август.

Припадао је прородици Анија, која је потицала из Шпаније. Био је последњи римски цар из царске династије Антонина који је наследио римски царски престо усвојењем. Овај римски владар је остао у историји запамћен и као цар-филозоф, као најистакнутији представник стоичке филозофије. У основе његове прокламоване филозофије живота, лежи самонализа, помоћу које човек треба на нађе пут ка самопоштовању и да води живот у складу са природним законима. Своје филозофске мисли оставио је у својим белешкама под називом “Самом себи” које су објављене после цареве смрти.
 

У унутрашњој политици, цар Марко Аурелије је владао у договору са римским Сенатом као највишим закондавним телом у царству, када је формално своју царску моћ ставио под контролу законодавне власти. Међутим, са друге стране, Марко Аурелије је захтевао од сенаторске аристократије, чије је чланство у Сенату било наследно, да знатан део свог имутка улаже у земљорадњу и пољопривреду. Од својих претходника, цара Хадријана и цара Антонија Пија, Марко Аурелије је наследио Римско Царство чији је стабилни финансијски систем у империји омогућио свим њеним житељима да живе у благостању. Али, то благостање биће нарушено јер ће Марко Аурелије замашна финанцијства средства из државне благајне утрошити на вођење бројних и скупих ратова на дугим и развученим границама римске царевине.       
 

Велики непријатељи су Марку Аурелију су били Парти (данас Иранци), са којима је између 162. и 166. године на источним границама Римског Царства водио дуге и исцрпљујуће ратове око превласти над Јерменијом, око које су се сукобљавали и Римљани и Парти. Тај рат је седам година вођен на великим просторима разграничења два царства у Малој Азији, Сирији и Месопотамији. Рат је на крају завршен тако што је Јерменија остала под римском врховном влашћу, док су велики делови територија Парћанске Царевине које су Римљани освојили од  Парћана били враћени Парћанској Царевини. Убрзо након завршетка рата са Парћанима, цар Марко Аурелије је повео рат и против германских племена Маркомана, Квада и сарматски Јазига, који су у великом броју прелазили римске границе на Дунаву.

Рат са њима је окончан 175. године када су ти герамски народи морали да признају постојање римских граница на Дунаву. У исто то време, 175. године, у источним провинцијама Римског Царства, њен сиријски намесник, Авидије Касије, подигао је устанак против римског цара Марка Аурелија. Иако су Авидија Касија исправа подржале све побуњене источне римске провинције и сво локално становништво, он се ускоро нашао напуштен од свих својих присталица када је на крају убијен.

Али, када је већ 177. године, започео поновни рат Римљана са гермаским племенима Квадима и Маркоманима, Марко Аурелије је кренуо у нови рат против њих. И овај, као и претходни рат против Германа, завршио се потпуном победом Римљана. Међутим, на самом крају тог рата, међу римским легијама се појавила куга од које је 180. године у Виндобони (данас Бечу) смртно стардао и цар Марко Аурелије. Наследио га је син Марко Аурелије Комод, чијом смрћу се гаси римска царска династија Антонина.           

 





Коментари

Постави коментар

Март
РАЗНО