3.1 Историјски извори постанка хришћанске вере

O историји настанка хришћанске вере имамо врло мало података из времена његовог настанка из првог века наше ере. Основни историјски документи који приповедају о Исусовом верском учењу су верски текстови какве налазимо у Посланицима Апостола Петрa које је он током својих проповеди упућивао Римљанима у Италији, Коринћанима у Грчкој и Галаћанима у дан. Турској.
 
Оне су настала између 50. и 60. година после рођења Исуса Христа. Тиме, оне су по свом постанку старије од Јеванђеља (животописи о животу Исуса Христа који су написали његови ученици Матеја, Маркo, Лука и Јован, а које називамо Новим Заветом за разлику од Старог завета, библијских прича о историји Јеврејског народа). Међутим, у Петровим посланицама се не налазе никакви историјски подаци о Исусу Христу.
 
Слично је и са оновременим римским писцима историје који у својим делима нигде не спомињу оснивача хришћанства Исуса Христа. Никакве податке о Исусу не проналазимо ни код још једног Исусовог савременика који су живели у време његовог живота. Његово име не проналазимо ни код римских историчара попут Филона Александриског, ни код Јустуса из Тиберијаде, као ни код римског историчара Јосипа Флавија који опширно описује време у коме је Исус живео. Прва кратака записана историјска вест која говоре о Исусу Христу проналазимо тек код римског историчара Луција Корнелија Тацита у његовиим историјским списима “Анали”. Дакле, оно је настало чак сто седамнаест година од Христовог рођења, у време када су већ постојала и широко распрострањене приповести од Христовом распећу и смрти какве проналазимо у три Јеванђеља : Mарковом, Матејевом и Лукином. Кратке вести о њему под именом Јешуа или Јешу проналазимо и у Талмуду, збирци јеврејских предања и закона. Потпуно штуре и недовољно поуздане информације о рођењу, животу и смрти нам дају и римски историчари Плиније Млађи и Светоније Транквил, као ни Сенака, Марцијал, Плутарх и Јувенал који немају у својим делима скоро никаквих вести о Исусу Христу.[1]
 


[1] M. Brandt, Srednjovjekovno doba povijesnog razvitka, Zagreb 1980, стр. 27-28.




Коментари

Постави коментар

3. ХРИШЋАНСТВО
РАЗНО