Историја Украјине од Антике до Независности Крима - проширено до 17. априла

Сви причају о тренутним дешавањима у Украјини. Чланови Историјско Истраживачког Тима (www.istorija-online.com) направили су хронолошки пресек дешавања у Украјини, од Антике, па све до осамостаљења Крима.

Да нагласимо - Ко је успео да прочита цео текст, моћи ће сам да доноси закључке :)
 
Као што знате, Украјина је данас подељена земља. У Украјини живи око педесетак милиона људи (51 706 742), од тога највеше има Украјинаца 77,8%, а затим ту су и Руси који чине 17.3% становништва. Највећи број Руса живи на Криму (око 60 %). Од осталих народа ту још има Белоруса (0.9%), Јевреја (0.2%), Молдаваца (0.6%) и кримских Татара (0.4%).
 
На западу земље живе Украјинци, који су махом унијати (правосалвци који призанју римског папу за свог врховног верског поглавара), а на истоку су Руси који су претежно правосалвне вере и признају за свога врховног верског поглавара московског патријарха.
 
У доба Антике овај простор првобитно су насељавали Кимеријсци, Скити, Сармати, док су на Црном и Азовском мору, (територију коју данас насељавају Руси), ничу бројне грчке колоније, а у доба Велике сеобе народа (IV – IX век), Украјину су настањивали Готи, Хуни, Бугари, Авари, источни Словени, Хазари.
 
Словени се на подручију Украјне први пут спомињу под називом Анта, који су узмеђу четвртог и шестог века између река Дњестара и Дњестара организовали племенски савез. Пар векова после тога, према историјском предању, скандинавски Вајрази (Викинзи) су у другој половини деветог века ударили темеље настанку прве државе источних Словена, Кијевске Русије.
 
Кијевска Русија се развија на овим просторима од краја 9. до 13. века када је нестала под инвазијом Монгола у 13. веку. Многолски јарам је дуго заустављао привредни и културни развитак источног дела земље, дела у коме данас живе Руси.
 
Истовремено, западни део данашњих украјнских земаља је у пероду од 11. до 15. века био под влашћу пољских, мађарских и литванских владара.  У том истом периоду (од XII века) упоредо се са Руским (великоруским) и Белоруским народом, почиње се формирати и Малоруски народ (данашњи Украјинци). Код Малоруског народа, развија се нацационална свест Украјинаца. Средином 16. века Брестском унијом је православна црква на том територијом признала римског папу за свог првосвештеника. Све до своје независности Украјина је била фактички подељена на западни део, који је припадао западним силама Европе, и источни део који је углавоном припадао Русији. Дакле, Украјина је одувек кроз историју била подељена на западни и источни део земље.
 
У наставку смо вам спремили пресек (Тиме-Лине) дешавања у Украјини од 15. века до независности Крима 2014. године.
 
Хронолошки пресек дешавања од 15. до 20. века:
 
Крај XV и почетак XVI века – око реке Дњепра су се населили украјински козаци. Они су одиграли значајну улогу у отпору украјинског народа како турско-татарском јарму тако и пољском притиску који су желели да читаву Украјину присједине Пољској.
 
1648 – Одпочео је ослободолачки рат Украјинаца против Пољака, који је водио Бодгдан Хмељински
 
1654 – Уједињење Украјине са Русијом и почетак руско-пољског рата
 
1667 – Успостављено је примирије између Русије и Пољске
 
1686 – Пољска је задржала западни део Украјине, њена подручија су се у Украјини протезала западно од реке Дњепра. (То је данас граница између прозападноевропске и источне, проруски прјентисане Украјине)
 
1708-1709 – Како у царској Русији Украјинци нису остварили друштвнени и народни индивидуалитет, у току шведско-руског рата, избија побуна Украјинца када покушавају да одцепе Украјину од Русије под Иваном Степановичем Мазепом.
 
Прва поделе Пољске – Ослабљену Краљевину Пољску, раздирану унуртарашњим сукобима међу њеним племством, међусобно деле Прусија, Аустрија и Русија. Аустрија је 1772. добила Галицију, а 1775 Буковину, док је 1791. године Русија добила украјинске земље између река Буга и Дњепра, док је Русија заузела 1783. године од Турка Крим.
 
Друга подела Пољске – Царска Русија 1793. године добија и пољски део Украјине
 
Новембра 1917 – падом царизма у Русије, у Кијеву је проглашена Аутономна Република Украјина.
 
Децембар 1917 – у Харкову је проглашена Совјетска Република Украјина која је у федералној заједници са Русијом.
 
Након мира у Брест – Литовску 1918 – Украјину су окупирали Немци.
 
1917-1920 – Након окончења грађанског рата у Украјини, у који су се умешала и совјетска и пољска војска, совјетско-пољским миром из 1921. године, Пољска је добила источну Галицију и део Волиније, Буковина је припала Румунији а Закарпатска Украјна Чехословакој. Украјина је поново подељена на западни прозападноевропски и источни проруски део земље.
 
1921-1922 – У Украјини хара глад, када је услед глади и неухрањености умро велики број Украјинаца
 
1922 – Украјина је ушла у састав Совјетског Савеза
 
1939 – На основу плана Рибентроп- Молотов, након слома Пољске, западна Украјина је дошла под совјетку власт када је била сједињена са Украјнском Совјетском Социјалистичком Републиком.
 
1940 – Бесарабија и северна Буковина су издвојене из састава Румуније и припојене Украјини.
 
1941 – 1944 – Немци су окупирали Украјину, док је после завршетка Другог светског рата Украјини присједињена Закарпатска Украјина, када је издвојена из састава Чехословачке.
 
1954 – Кримска област је издвојена из дотадањег састава Руске Совјетске Федеративне Совјетке Републике и припојена Украјини. До припајања је дошло на основу политичке одлуке тадашњег премијера Совјетског Савеза Никите Хрушчова, без било каквог претходно расписаног референдума, желе ли њени грађани да се припоје Украјини?
 
Хронолошки пресек дешавања - Независна Украјина
 
24. августа 1991 – Украјина је проглашена независном државом
 
1. децембра 1991 – На расписаном референдуму, Украјинци су се изјаснили за осмостаљивање земље и њено издвајање из састава Совјетског Савеза.
 
12. децембра 1991 – на првим изборима за предесдника Украјине је изабран Леонид Кравчук који је њен први шеф дражаве (1991-1994).
 
19. јула 1994 – 23. јануара 2005 – избор председника Леонида Кучме за председника другог председника Украјине. Он је био биран за председника у трајању мандата од пет година два пута од 1994. до 1999. године и од 1999. до 2004. године. Он је све време свог председничког мандата био верни савезник Руске Федерације. Након другог мандата, Леонид Кучма кандидује за свог наследника Виктора Јануковича, свог дугогодишњег председника владе. Он је у свему верни савезник Русије.
 
31. октобара 2004 – Први круг четвртих избора за предсеника Украјине. Они су одржани у усијаној политичкој атмосфери у којој су Виктора Јануковича подржали председник Украјине у одласку Леонид Кучма, док су Виктора Јученка и Јулију Тимошенко подржала Европска Унија и Сједињене Америчке Државе. У првом кругу председничких избора за Виктора Јануковича је гласало 39.87% гласача, а за Виктора Јушченка 39.32% бирачког тела. 
 
21. новембра 2004 – Након одржавања другог круга председничких ибора, службено је био проглашен за новог предсеника државе Виктор Јанукович са освојених 49.42% добијених гласова, док је његов противкандидат опозиције Виктор Јушченко добио 46.69% гласова. Опозиција одбија да призна изборни пораз, када настаје тзв. Наранџаста револуција, протести коалције опозиционих партија које су предводили Виктор Јушченко и њен изборни патнер Јулија Тимошенко. Они оптужују режим Леонида Кучме за изборну превару. Криза потреса земљу, када на старну опозиције стаје Европска Унија и Сједињене Америчке Државе. Политичка криза у земљи се додатно продубила када на страну Виктора Јануковича стаје Русија. Исток земље источно од реке Дњепар је за Виктора Јануковича, а запад заемље за Виктора Јушченка. Пат позицију у земљи разрешава Украјнски Врховни суд. Он пресуђује да је други изборни круг председничких избора био одржан у нерегуларним условима када одрђује термин поновљених избора за други изборни круг за 26. децембра 2004. године.
 
25. децембар 2004 – Победу на поновљеном другом кругу председничких избора односи Виктор Јушченко. Председница владе посатаје Јулија Тимошенко.     
 
25. фебруара 2005 – 7. фебруара 2010 – Нови трећи председник Украјине постаје Виктор Јушченко чиме Украјина окреће леђа Русији.
 
17. јануара 2010 – Одржавање петих избора за председника Украјине. Главни канидати за председника Украјине били су проруски орјентисани политичар Виктор Јанукович и председница украјинске владе Јулија Тимошенко. У првом кругу Јанукович је добио 35, 32% гласова, а Јулија Тимошенкои 25.05% гласова.
 
4. фебруар 2010 – У другом кругу председничких избора Виктор Јанукович је добио 48.95% гласова, док је Јулија Тимошенко добила 45.36%. Нови председник Украјине је постао Виктор Јанукович, некадашњи дугогодишњи премијер бишег председника Украјине Леонида Кучме. У току свога мандата он се традиционално у вођењу своје унутрашње и спољне политике у свему ослањао на Руску Федерацију. То је подељеном украјнском друштву изазивало сталне турбуленције у украјнском народу. Запад земље подржава улазака Украјне у Европску Унију, док је исток земље све време наклоњен Русији.
 
Хронологија скорашњих догађаја у Украјни :
 
20. новембар 2013 – влада председника Јануковича најављује да неће потписати споразум о придруживању и прикључењу са Европском Унијом. Прозападни демонстарнти излазе на улице.
 
30. новембар 2013 – Полиција брутално напада групу демонстарната и хапси тридесет пет протестаната. Фотографије крвавих демонстарната круже интернетом када се повећава број излашлих демонстраната на улицама Кијева. Протесатнти заузимају зграду градске већнице у Кијеву.
 
1. децембр 2013 – на улицама Кијева је 300.000 демонстраната, приближан је број протесатната као и у време Наранџасте револуције.
 
17. децембр 2013 – Руски председник Путин објављује да ће 15 милиона америчких долара дати бесповратни зајам Украјни. Путин и Јанукович тврде да је споразум скоро договорен.
 
22. јануар 2014 – Два демонстарта су умрла као последивца рањавања бојевом муницијом. Трећи демонстарн умире од последица обрачуна полиције и демонстарната.
 
28. јануар 2014 – Премијер Виктора Јануковича подноси оставку, а парламент укида строги антипротестни закон кога је само недељу дана раније усвојио. То су били уступци власти опозицији.
 
31. јануар 2014 – опозициони лидер Димитро Булатов је отет, 31. jанура се појављује у јавности са видним модрицама по целом телу, док му је део десног уха одрезан. Он верује да су га отеле и мучиле проруске милитарне групе.
16. фебруар 2014 – опозициони активисти окончавају окупацију градске већнице у замену за ослаобађеање 234 затворених демонстарната.
 
18. фебруар 2014 – У уличним сукобима са полицијом у Кијеву, живот губи најмање 26 протестанта, међу којима и 10 полицајаца. Насиље почиње када демонстанти почињу да пале ватру испред зграде парламента који одуговлачи са доношњем одлуке о ограничавању компентенција председника Украјине. Дан раније је Русија понудила наставак испалте новца у циљу финанцијске помоћи Украјини. То је украјинска опозиција протумачила као сигнал који шаље украјинским протестатима на чијој је старни. Интервента полиција дејствује према окупљеним протесатнтима испред зграде парламента. Москва саопштава да врши војне покрети у Криму су у складу са претходним споразумима у циљу заштите своје црноморске флоте која је позицијонирана у Црном мору. Председник Украјине Виктор Јанукович чини свој први јавни наступ на телевизији.
 
20. фебруар 2014 – Насиље се наставља само неколико сати од како је примирије најаљено. Влада ангажује полицијске снајперисте да пуцају на демонстранате са кровова владиних зграда. То је био уједно и један до најсмртоноснијих дана од започињања кризе када је преко 70 људи је убијено.   
 
21. фебруар - Представници опозиције и представници владајуће старнке Виктора Јануковича су постигли договор да формира се нову владу и распишу превремени парламентарни и председнички избори. Председничка овлашћења Виктора Јануковича парламент је ограничио према слову закона о председнику Републике из 2004. године. Парламент изгласава одлуку да се пусти на слободу пусти Јулија Тимошенко, бивши украјински премијер. Виктор Јанукович бежи из Кијева након што су демонстранти преузели контролу над главним градом.
 
22. фебруар -  Украјински парламент гласа за смењивање Јануковича са места председника Украјине. Јулија Тимошенко је ослобођена из затвора када се обраћа окупљеним демонстартима у Кијеву. Парламет одређује термин 25. мај  2014. године за одржавање нових председничких и парламентарних избора у Украјини.
 
23. фебруар -Украјински парламент додељује председничка овлашћења свом председавајућем парламента, Александру Турхинову, фунционеру партије Јулије Тимошенко. Про-руски протестански митинг у Севастропољу на Криму против нове владе у Кијеву којој званичници аутононмне покрајне Крим не признају легитимитет.
 
24. фебруар - Привремена влада припрема налог за хапшење Јануковича.
 
25. фебруар - Про-руски Алексеј Шалеј именован је је де факто градоначелника Севастопоља. Проруски митинзи се и даље шире по читавом Криму.
 
26. фебруар -
Кримски Татари подржавају нову владу у Кијеву у сукобу са про-руским демонстранатима у кримском региону. Потенцијални чланови нове украјинске владе појавили су се пред публиком у тргу Независности у Кијеву. Турхинов најављује распуштање “Беркутa”, елитне антитеросристичке снаге полиције. Многи су страховали од нових разбијања демонстрација од стране полиције. Руске трупе у близини границе са Украјином су се ставиле у стање пуне "борбене готовости".

27. фебруар - Про-руски наоружаних људи заузимају владине зграде у Криму. Украјинска влада обећала да ће спречити да се земља распадне и прописује одржавање избора за Кримски парламент као и у осталим деловима земље који су заказани за 25. мај. Међутим, Кримски парламент доноси одлуку да се 16. марта одржи референдум којим би се њени грађани изјаснили о политичком статусу региона. Виктору Јануковичу је одобрено уточиште у Русији.

28 фебруар -  Наоружани војници у  необележеним борбеним униформа заузели су међународни аеродром и војни аеродром у Севестопољу. Украјинска влада оптужује Русију за војну агресију на Крим. Савет безбедности УН одржава ванредну седницу иза затворених врата како би разговарали о ситуацији у Криму. САД упозорава Русију да војно не интервенише у Украјини.
 
1. март -  Како ситуација погоршава у Криму, локални лидери траже руског председника Владимира Путина помоћ. Руски горњи дом парламента одобрио је захтев Путина да користе војну моћ у Украјини. 
 
2. март -  Конвој од неколико стотина руских војника улази у Севастропољ, регионалну престоницу  украјинске аутономне покрајне на Криму. Дан након уласка руских снага на Крим, украјинска војска предаје својне војне базе Русима без испаљеног метка.  Арсени Јатсењук, нови премијер Украјине, каже да је његова земља на "ивици катастрофе" и оптужује Русију да објављује рат његовој земљи.
 
3. март -  НАТО каже да Москва прети миру и безбедности у Европи. Њени званичници тврде да Русија не жели помоћи да се стабилизује ситуација у Украјни. Руска црноморска флота даје ултиматум украјинској морнарици у Севастопољу на Криму да се преда или да се суочи војним нападом.
 
4. март - У свом првом јавном реаговању на кризе у Украјини, Путин каже да је његова земља задржава право да користи сва средства да заштити своје грађане у источној Украјини. Објављени први снимци како руске снаге испаљују ватра упозорења на ненаоружане украјинске војнике који марширају ка аеродрому у Севастопољу.
 
5. март - Амерички државни секретар Џон Кери настоји да организује састанак лицем-у-лице између руских и украјинских министара спољних послова. Међутим, Сергеј Лавров одбија да разговара са својим украјинским колегом, Андријем Десхитсијем. У међувремену, НАТО је најавио пуну ревизију сарадње са Русијом. ОЕБС шаље 35 ненаоружана војна лица у Украјини за "пружање објективне процене чињеница на терену."
 
6. март - Сједињене Америчке Државе најављују низ визних ограничења за Русе са Крима  за које се каже да "угрожавају суверенитет и територијални интегритет Украјине". У међувремену, Кримски парламент гласа једногласно у корист приступања Русије. Неколико сати касније, градско веће од Севастопољу на Криму објављује придружење Русије.
 
7. март - Украјина нуди разговоре са Русијом о Криму, али под условом да Кремљ повуче своје трупе из аутономне кримске републике. У међувремену, руски политичари у руској Думи примају парламентарну делегацију са Крима са овацијама и изражавају своју пуну подршку њиховим аспирацијама за улазак Крима у састав Русије.
 
8. март – Науружане проруске орјентисане безбедносне снаге са Крима, испалиле су упозоравајуће хице како би спречиле ненауружану међународну војну мисију посматрача OЕБСА да уђу на територију Крима. Руске снаге стациониране на Криму све више испољавају све ратоборнији однос према регуларним трупама украјинске војске са Крима која је остала забаракадирана у својим касарнама на читавом полуострву.
 
9. март – Током митинга прославе двестогодишњице од рођења украјинског националног хероја и песника Тараса Шевченка, актуелни привремени председник украјнске Владе Јатсењук, изјављује да “Украјна никада неће дати ни милиметар своје територије на Криму Русији.” Као одговор на његов говор, у Севастропољу долази до насиља између протестаната који подржавају и они који се противе влади у Кијеву.
 
10. март – НАТО је најавио да ће почети извиђачке летове над Пољском и Украјном како би надгледале ситуацију стања у Украјни, где су руске војне снаге у потпуности преузеле контролу над Кримом.
 
11 март – Европска Унија предлаже усвајање пакет мера либералне трговине као план подршке за украјинску економију. Кримски парламент свечано усваја “Декларацију о независности Крима”.
 
12. март – амерички председник Барак Обама је разговарао у Белој кући са привременим председником владе Украјине Јатсењуком у знак подршке новој украјинској влади, када је изјавио да ће Сједињене америчке Државе у потпуности одбацити резултате референдума који су за 16. март заказани на Криму.
 
13. март – Немачка канцекларка Ангела Мерклер упозорила је Москву на потенцијалну дугорочну економску и политичку штету уколико би подржала сецесију Крима. Украјинска влада мобилише своје домобране. Лидер кримских Татара Мустафа Чемилев позива на бојкот референдума и интервенцију НАТО снага како би спречиле Русију да изврши масакр над лојалних Украјинацима на Криму.
 
14. март – Дипломатски напори западада спрече одржавање расписаног референдума о независности Крима не доводе до никаквих резултата. Тим поводом, у Лондону се амерички државни секретар Џон Кери састао са својим руским колегом, министром спољних послова Руске Федерације, Сергејом Лавровим. У току тих разговора, амерички државни секретар је изнео руској страни улимативни план економских и полтичких санкција уколико би Русија признала резултате референдума на Криму и анектирала Крим својој територији.
 
15. март – Чланови Савета Безбедносту Уједињених Нација гласали су великом већином у прилог нацрта резолуције којим се осуђује престојећи референдум о будућности Крима као незаконит. Русија је ставила вето на ту одлуку Савета Безбедности, док се Кина од гласања уздржала. Резолуција је усвојена као одговор на вести да су регуларне руске војне трупе заузеле и присјединиле све копнене коридоре на територији Украјине, који се налазе између Крима и територије Русије.
 
16. март – Одржавање референдума о независности Крима. Према агенцијским вестима руске инфоемативне агенције РИА Новости, према првим незваничним резултатима са одржаног референдума на Криму, чак деведест пет посто грађана Крима се изјаснило за његову независност и припајање Русији.
 
17. март – Сједињене америчке Државе и Европска Унија су замрзла сва финансијска средства банака на њеним територијама и издале визе свим оним политичким личностима са Крима и из Руске Федерације који су својим деловањима непосредно учествовали припремању и одржавању референдума о независности и присједињењу Крима Русији. Владимир Путин је потписао декрет којим је Руска Фдерација признала независност Крима. Председник кримске скупштине је јавно изјавио да украјински војници стационирани на Криму морају да се определе или ће да се прикључе војсци независног Крима или ће да напусте Крим.
 
18. март – Владимир Путин потписује међудржавни уговор између Крима и Русије којим се Крим добровољно присјединио Руској Федерацији. По први пут после окончања Другог светског рата, Русија шири границе своје земље. Службени Кијев оптужује Москву за трагични епилог првог смртног случаја на Криму када је наводно један припадник регуларних војних снага Руске Федерације припуцао и смртно ранио једног украјинског војника.
 
19. март – Проруски активисти, по свему судећи проруске одбранбене снаге, преузимају главну војну базу украјинске војске на Криму без иједног испаљеног метка.
 
20. март – Проруске групе су у Севастопољској поморској луци заузеле су три украјнска војна брода (Хмељински, Лицк и Термопиљ). Украјнска влада је саопштила да су њене трупе на Кримском полуострву изложене све већим војним претњама кримских проруских војних снага да напусте територију Крима. Након одржаног кримског референдума о државној независности и припајању Крима Русији, од 16. марта 2014. године, влада у Симферопољу је заузела став да више нема никакву обавезу да се повинује било каквим одлукама владе у Кијеву.        
 
21. март – Председник Русије потписао је споразуме о припајању Крима Русији, кога је претходно ратификовала руска Дума (руски парламент). Тим споразумом Крим и град Севастопољ постају два равноправне федералне чланице Руске Федерације.

22. март – Проруски војници преузимају контролу над украјинском ваздухопловном базом у Белбеку, док је Новофедоровска поморска база запоседнута од старне проруских активиста. Крим слави свој поновни улазак у састав Руске Федерације.

24. март -  Лидери Групе Седам најразвијенијих земаља света, састали су се без учешћа Русије, када су се сложили да одрже састанак самита у току ове године када ће донети одлуку да суспендују даље учешће Русије у Г8 док Русија не промени политику према Украјини и не повуче своје трупе са Крима када би се то полуострво поново вратило у државно-правни састав Украјине.

25. март -  Александр Турчинов, вршилац дужности председника Украјине наређује да се повуку све украјинске трупе из Крима након што су Руси заузели и припојила полуострво Руској Федерацији.

27. март -  Генерална скупштина УН-а усваја резолуцију којом руску анексију Крима Украјине смартају илегалним чином.

29. март – Расписани су председнички и парламентарни избори у Украјини. У украјинску председничку трку су ушли бивши премијер Јулија Тимошенко и милијардер кондиторских производа тајкун Петро Порошенко. Они су одпечели своје председничке кампање ширећи наду и оптимизам у свим својим предизборним наступима. Бивши шампион у боку у тешкој категорији Виталиј Кличко повлачи из трке, дајући подршку Порошенку и позивајући Јулију Тимошенко да учине исто.

31. март -  Руске трупе су делимично повлаче са украјинске границе у јужном региону Ростову у Русији, након разговора између Сергеја Лаврова, министра иностраних послова Русије и његовог америчког колеге Џона Керија. У међувремену, премијер Русије Дмитриј Медведев посетио је Крим, обећавајући финанцијска средства која ће бити улагана на Кримском полуострву када ће њени становници добити пореске олакшице, а цела регија имати ванцарински режим трговине.

Април месец

1. април -  НАТО је најавио суспензију односа са Русијом, када прекида  "сву цивилну и војну сарадњу са Русијом".

2. април - Украјински свргнут председник Виктор Јанукович признаје да је "погрешио" када је позивао руске трупе да интервенишу на Криму и Украјини када обећава да ће покушати да убеди Москву да врати полуострво Украјини.

3. април – Због сумње да су припремали саботаже у Русији, широм Руске Федерације је ухапшено је двадесет пет Украјинаца, док је привремена влада у Кијеву оптужила свргнутог председника Виктора Јануковича за убиства на Мајдану јер је имао под својом директном контролом оружане формације Беркута, специјалне антитерористичке јединице које су убијали демонстарнте и представнике украјинске опозиције. НАСА је прекинула сваку врсту контакта са свим званичницима Руске Федерације укључујући ту и сарадњу две државе на Међународној свемирској станици. По званичницима НАТО-а, Русија је на граници са Украјином држи четдесет хиљада својих науружаних војника.

4. април – На расписаним председничким изборима у Украјини надметаће се двадесет три кандидата, међи којима ће учествовати и некадашња украјинска премијерка Јулија Тимошенко, али и вођа радикалне деснице Димитриј Јарош. Централна изборна комисија завршила је регистарцију председничких кандидата, док се напетости у земљи не смирују.

5. април – Док руски и украјински политичари размењују политичке ударце, боксери из те две државе своје ударце размењују у боксерском рингу. У граду Доњецку, руски и украјински боксери нашли су се у четвртфиналу Светског првенства у боксу.

6. април – Групе проруских демонстарта у два највећа града на истоку Украјине, у Луханску и Доњецку упале су у владине зграде, попели се на на највише њене спратове и збацили са њених јарбола украјинске и поставили руске заставе.      

7. април -  Проруски активисти преузме контролу над владиним зградама у источним градовима Доњецк, Луханск и Харков, позивајући на одржавње референдума о независности својих регијона. Украјинске власти су сутрадан повратиле контролу над зградом владе у Харкову. Амерички разарач са лансирним ракетама креће се према Црном мору “где би требало стићи за седама дана” како би умирио своје источноевропске савезнике у НАТО савезу узнемирене руском интервенцијом на Криму.

8. април – Проруски протесатнти су у граду Луганску заузели зграду украјинске обавештајне службе где шездесет запослених држе као таоце. Проруски демонстранти на истоку Украјине и даље контролишу зграде локалне самоуправе у Доњецку и Луганску. Тензије су додатно појачане након што су снаге украјинске државне безбедности ухапсиле близу седамдесет особа који су били наводно одговорни за за упад у зграду регионалне управе у истом граду.

9. април – Украјински министар унутрашњих послова најавио је решење кризе на истоку земље и у свим источним украјинским градовима “у року од наредних четдесет осам сати.” Проруски демонстарнти који се налазе у згради службе украјинске државне безбедности појачавају барикаде и припремају запаљиве бомбе, након што је влада у Кујеву упозорила проруске демонстарнте да би могла применити силу како би успоставила ред на истоку земље.

10. април – У градовима Луганску и Доњецку, на истоку Украјине, проруски демонстати и даље контролишу зграде регионалних влада. Вршитељ дужности председника Украјине Александар Турчинов обећао је амнестију за све оне који се одлуче да предају оружије и желе напустити окупирана администартивна средишта.    

11. април - Привремени премијер Украјине нуди да се дају већа овлашћења источним регионима, али проруски демонстарнти настављају да заузимају објекте у Доњецку и Луханску. Кримски регионални парламент је изгласао нови устав Републике Крим на свом ванредном заседању парламента у коме стоји да је Крим демократска и правна држава у саставу Русије као конститутивни члан Руске Федерације.
Проруски демонстарти који су окупирали зграду локалне владе у Доњецку спремају се за могући напад полиције. Одбили су предлог да напусте зграду у замену за амнестију. Тензије између Русије и Запада расту. Међу земљама које су пристале да уведу санкције против Русије је и Немачка која је последњих година изградила јаке економске везе са том земљом.

12. април – Руски председник Путин каже да Русија не намерава да прекине испоруку плина Украјини и гарантује европским кијентима испуњавање руских обавеза. Представници Украјине, Русије, Сједињених Америчких Држава и Европске Уније састаће се седаманаестог априла у Женеви како би покушали решити међународну украјинску крузу, саопштио је у петак увече Америчко министарство спољних послова.
Проруски активисти и даље држе кључне зграде владе на истоку Украјине. Заузете су зграде државне безбедности у Луганску, Славјанску и Доњецку на истоку Украјине. Ови догађаји су представљају један од највећих проблема са којима се нови украјнски званичници у Кијеву сусрећу од када су у фебруару ове године сменили са власти председника Виктора Јануковича и одлучили се за савез са Западом.
Сједињене Америчке Државе оптужиле су Русију да користи плин као оруђе присиле, након што је руски председник Путин упозорио европске лидере да ће његова земља обуставити испоруке тог енергента Украјини, уколико та земља не плати досадашњи дуг од 2,2 милијарди долара. Након Доњецка и Луганска, проруски активисти су заузели две владине зграде у Славјанску, у којима држе таоце.

13. април – Украјински министар унутрашњих послова тврди да је покренута “антитерористичка акција” у Славјенску, а новинарске агенције јављају да су најмање један украјински официр и један проруски активист погинули у размени ватре у том граду и да је дванаест особа повређено, позивајући се на изјаве украјинског министра Арсена Aвакова и проруске снаге. Међутим, репортери који се налазе на терену демантују изјаве украјинског министра када јављају да је у самом граду влада мирна ситуација. Привремени председик Украјине Александар Турчинов упозорио је да “Русија води рат против Украјине” те је одлучио да покрене војне операције на истоку земље у којима ће учестовати украјинске оружане снаге.
Краматорск је седми град који је под контролом проруских демонстарната. Током јутра они су заузели два администартивна средишта у том граду и болирају оближњи војни аеродром украјинске војске. На конференцији за штампу свргути украјински председник Виктор Јанукович позвао је војску Украјине да не делује у Словјанску и рекао да је земља на ивици грађанског рата.

14. април – Проруске снаге имају под контролом владине зграде у девет градова на истоку Украјине. Европска Унија ће осигурати милијарду евра помоћи Украјини, одлучено је на састанку министара спољних послова који је одржан у Луксембургу. Међу шефовима спољних послаова преовладава став да је Москва крива за догађаје на истоку Украјине, па се расправљало и о могућности увођења економских санкција Русији.
У међувремену проруски демонстарнти су одбили ултиматум валсти у Кујеву да напусте зграде локалне администарције у девет градова на истоку Украјине. Из тог разлога, привремени председник Украјине Александар Турчинов потписао је указ о почетку “специјалне антитерористичке акције”, а два украјинска војна хеликоптера упутила су се у правцу Славјанска након што су проруски демонстарнти раније переузели контролу над девет градова источне Украјине. Власти у Кијеву су још једном у току дана упутиле ултиматум проруским демонстратима у граду Славјанску да пресдају оружије.

15. април – Док траје груписање украјинских снага, НАТО савез “позива Русију да смањи притисак на Украјину”.
Украјинска војска је започела војну акцију против проруских снага у Краматорску. Након краткотрајне борбе, у којима је према изјавама сведока било и жртава, специајлци и украјинска армија је повратила  контролу над локалним аеродромом у Краматорску. Руски председник Путин тражи од Уједињених Нација и међународне заједнице јасну осуду те акције, премијер Русије Дмитри Медведев упозорава да је Украјина на ивици грађанског рата. Украјински председник Александар Турчинов објавио је да је јутрос одпочела – како ју је назвао – “противтерористичка акција против проруских активиста у регији Доњецк”. Руски министар спољних послова Лавров је том приликом изјавио да се не може у Женеви 17. априла разговарати о миру у Украјини, а истовремено слати војни тенкови на њене грађане који мирно протестују против политике своје владе.

16. април – Науружани припадници проруских снага ушли су у заграду Скупштине града Доњецка, при чему им није тамношње осигирање пружило отпор. Запосленима је омогућено да оду или да наставе са нормалним радом. Они су затражили да се 11. маја одржи референдум на којем би се грађани са истока Украјине одучили о даљем државно-правном статусу тих провинција које настањују становници Украјине руског порекла који желе њихово припајање Русији. Упркос преузимању зграде, одржана је седница градске скупштине Доњецка.  

НАТО савез је одлучио да појача своје присуство у источним државама овог савеза због кризе у Украјини. Проруски активисти и даље контролишу владине зграде у десет градова на истоку, а из Славјанска стижу информације о преласку војника на старну проруских демонстарната.

Део преузето са - Извор : www.aljazeera.com/news/europe/2014/03/timeline-ukraine-political-crisis-201431143722854652.html; http:www//balkans.aljazeera.net/tag/ukrajina

Е! То би било то!  Сад је све на вама да разумете историјску генезу догађаја у Украјини!
 
Велики поздрав од
Историјско Истраживачког Тима
www.istorija-online.com
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 




Коментари

03-09-2014

Sanja kaze

Dobro je napisano, svidja mi se kad je neki covek raspolozen da podeli informacije sa drugim ljudima koji su manje informisani i zele da znaju vise.

life

Hvala Sanja! Izuzetno nam je drago!

Veliki pozdrav,

Istorija-OnLine

Постави коментар

Март
РАЗНО