На данашњи дан, 1. априла 1815. родио се Ото фон Бизмарк

На данашњи дан, 1. априла 1815. године родио се Ото фон Бизмарк славник немачки државник, народни посланик пруског паралмента, амабсадор Прусије у Петрограду и Паризу и дугогодишњи председник пруске и немачке владе.

Ото фон Бизмерк је студирао права када је ступио у дипоматску службу Краљевине Прусије, која је била највећа, али тек само једна од бројних независних немачих државица које су постојале на Европском континету пре уједињења Немачке које је извршено 1871. године. Бизмарк је најпре био народни посланик у пруском парламенту, а затим амбасадор Прусије у Петрограду 1859. и Паризу 1862. године. Председник пруске владе (канцелар) постао је 1862. године, од када је све до 1871. године непрекидно радио на уједињењу немачке државе која до тада није ни постојала, већ се састојала од више малих независних, међусобно завађених и међународно признатих европских државица.
Како је Прусија по својој територији била највећа немачка држава, Бизмарк је у крви и гвођу, огњем и мачем ујединио до тада разједињену Немачку. У савезу са Аустријским Царством је победио Данску 1864. године када је Прусији припојио северну немачку покрајну Шлезвинг, после чега је 1866. све северне тада независне немачке државе присјединио Прусији. Убрзо потом је ушао у рат са француским царем Наполеоном III када га је тешко поразио на бојном пољу. Пораз Француза је искористио како би Прусији присјединио и све јужне немачке државе и 17. јануара 1871. прогласио је стварање Немачког Царства, када је пруски краљ Вилејм I посато је први нововековни немачки цар, а Ото фон Бизмарк први немачки председник владе.
На спољнополитиком плану Бизмарк је настојао да 1873. године створи војни савез “Три цара” између Аустрије, Немачке и Русије, али након изласка Русије из истог савеза 1882, у њега је ушла Италија. У онадашњој борби Европљана за стицање својих колонија у свету, Бизмарк је Немачкој обезбедио прекоморско пространство у Африци и Океанији. У својој унутрашњој политици, Бизмарк је користио војну надмоћ Прусије како би у Немачкој гушио сепаратизме немачких јужних држава и уз све то обачунавао се са социјалистичком опзицијом. Због своје све веће непопуларности у немачкој јавности, али и услед неслагања са новим немачким царем Вилхејмом II, напустио је власт после двадесет осам година које је провео на месту председника пруске и немачке владе.                 


 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО