На данашњи дан 6. априла 1941. године, бомбардовањем Београда одпочео је Априлски рат

На данашњи дан 6. априла 1941. године, бомбардовањем Београда одпочео је Априлски рат, напад фашистичких сила на Краљевину Југославију у Другом светском рату. 

Када је Адолф Хитлер добио обавештење да је 27. марта 1941. године у Беогарду избио војни пуч којим је уклоњена са власти југословенска влада Цветковић-Мачек чиме је анулирано приступање Краљевине Југославије Тројном пакту од 25. марта исте године, немачки фирер је донео истог дана одлуку да се Југославије нападне и уништи као држава. Према издатој директиви број 25, немачке трупе у садејству са италијанским и мађарским оружаним снагама истовремено би напале Југославију и Грчку, док би Руминија и Бугарска, на чијим територијама су већ биле распоређене јединице немачке војске би преузеле улогу заштитнице немчких снага од еветуалне интервенције совјетских трупа Црвене Армије на Балкан.

Напад на Краљевину Југославију одпочео је у раним јутаршњим часовима без објаве рата, 6. априла 1941. године. Најтежа разарања је претрпео Беогарад, престоница Краљевине Југославије. Немачка ратна авијација се није трудила да смишљено бира циљеве својих борбених напада. Запаљиве бомбе су поред војних и саобраћајних мета, насумице падале и на цивилне објекте, склоништа и болнице. При нападу на Београд није била поштеђена ни зграда Народне Библиотеке на Косанчићевом венцу када је изгорео цео њен књижни фонд и велики број средњовековних докумената од непроцењиве културно-историјске вредности. На тај начин фашистички агресор је желео да сломи сваки будући отпор грађана Југославије, створи панику и разори војни, политички и културни центар југословенске државе. Тада је стардало око двадесет хиљада Београђана. Београд су окупирале немачке војне јединице већ 12. априла 1941. године.

Већ током првих дана у току Априлског рата, силовити напади фашистичких трупа на Југославију разорили су борбену готовост њене војске, па су се читаве дивизије расапдале или падале у ропство. Након једанаест дана узалудних борби, југослаовенска влада је дала налог Врховној војној команди југословенске војске да од немачког агресора затражи примирије, док је она сама заједно са краљем напустила земљу и побегла ан Блиски исток и затим у Велику Британију. Опуномоћени представници Врховне команде потписали су 17. априла у Београду капитулацију чиме је завршен Априлски рат.                          

 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО