7. априла 1973. године умро је шпански сликар Пабло Руиз Пикасо

На данашњи дан, 7. априла 1973. године умро је шпански сликар Пабло Руиз Пикасо. Родио се у Малаги 1881, а умро у Мужену код Кана 1973. године. Један је од највећих светских сликара двадесетог века. Био је упоредо и вајар, декоратер и керамичар.

Пикасо је рођен у Шпанији, али је од своје двадесет треће године до смрти живео и радио у престоници Француске, Паризу. Из тог разлога се за Пикаса може рећи да је био грађанин Француске шпанског порекла. Сликарске студије је завршио у Шпанији. На почетку своје уметничке каријере, Пиксао је своје прве изразе у сликарству почео да ставра као постипресиониста.

До доласка у Француску, на свим својим сликама Пикасо је испосљавао своје саосећање за патњу људи који су без животне егзистенције на којима је дочарао суморни свет бескућника и беспризорног сиромаштва. На свим његовим сликама у том периоду његовог сликарског стваралаштва је преовладавала плава боја. Затим је пронашао мотиве својих слика у осликањима живота малих људи, употребљавајући ружичасте тонове као палете боје на својим сликама. Пикасо је остао упамћен у историји сликарстава као зачетник сликарског правца који се називао кубизам. Како су га многи сликари имитирали, поново се вратио својој класичниој форми израза у својој вештини сликарских умећа.

Међутим, недуго потом он се поново вратио кубизму када се у свом потоњем уметничком раду приближио апстракној уметности.
Пикасо је био необично оштроуман, даровит, разноврстан и плодан уметник. У свом целокупном уметничком опусу он се није дуго користио истим сликарским узразима. Био је уметник несвакидање, ненадмашне и суптилне маште у осмишљавању својих уметничких дела. Пикасо се поред сликарства, у свом “црначком периоду” бавио израдом скулптура од дрвета, у време “кубистичког периода” израђивао је слике мртве природе, да би се поново вратио изради скулптуре од дрвета, затим се изнова бави сликарством, да би се при крају свога живота опробао и као керамичар и графичар. Једна његова велика зидна слика налази се у палати УНЕСКА у Паризу.

Чувена су његова дела : “Герника” (којом је исказао сву бестијалност шпанског грађанског рата 1936-1939, када се саосећао ратним жртвама фрашистичког бомбардовање баскијског града Генике), “Рат и мир”, “Госпођице из Авињона” и др. Имао је велики утицај на целокупни развој европске и светске уметности двадесетог века. Као осведочени пацифиста насликао је неколико различитих ликовних варијанти приказа Белог голуба као симбола мира.       
 

 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО