5.2 Упади Словена на Балкан

О почецима сеобе Словена у правцу Балканског полуострва располажемо са врло мало историјских података. Под именом Словена, они се помињу крајем петог или почетком шестог века када су настањивали пределе северно од доњег Подунавља (у данашњој Трансилванији и Влашкој, у Румунији) када те територије поједини византијски писци називају Скалвинијама.

Без сваке сумње, Словени су били настањени у мањем броју и у Панонији у хунској држави, јер су се у времену Велике сеобе народа после 375. године нашли на путу пресељења Хуна са истока на запад европског континента. Након смрти хунског краља Атиле 453. године и пропасти хунске државе, Словени су компактно населили леве обале средњег и доњег Дунава. [1]  
     
Прва масовна сеоба Словена на Балкан дошла је у време пропасти хунске државе. Први организоавни напад Словена  на византијску територију, јужно од Дунава, забележен је у време византијског цара Јустина II (518-527). Њихов масовни напад је сузбио византијски војсковођа Герман и за неколико година је пресекао све даље самосталне покушаје Словена да се преселе на територију византијског царства. Упркос томе, наредних година Словени су самостално или у савезу са Бугарима и другим туркменским племенима који су настањивали просторе северно од доњег Дунава и Црног мора, све чешће су упадали на територију Византије. Крајем тридесетих година шестог века Словени у заједници са Бугарима су се толико осетили сигурним у својим даљим ратним пустошњима Византије да су први пут опсели Цариград (540).

Средином истог века, 549. године, напади Словена достижу праву кулминацију својих напада када најпре пустоше римске провинције Илирик и Тракију (данашњу Далмацију, Србију, Македонију, Грчку и Бугарску) допирући до обала Егејског мора када се са великим пленом враћају у своја прибежита у доњем Подунављу. Следеће године, 550/551, велико мноштво Словена и Бугара прешло је Дунав и без икакавих препрека византијске војске су опустошили Далмацију и Бугарску, али се нису вратили преко Дунава, већ су презимили на византијској територији “као у својој земљи, нимало се не бојећи непријатеља”, како је то записао Прокопије, византијски писац у својим Историјама. На основу свега тога се може закључити, да су у почетку Словенски упади из правца доњег Подунавља имали за циљ задобијање плена у заробљеницима, стоци и драгоценостима и другим стварима када су се враћали у своја прибежишта преко Дунава. Међутим, од средине шестог века, код Словена се испољава интересовање за насељавање византијских земаља.

Свим овим миграционим продорима Словена на Балкан, Византија није могла ефикасно да пружи ефикасан отпор, јер у то доба византијски цар Јустиснијан I био заузет вођењу ратова у Италији и на источним границама свога царства на Блиском истоку где је водио ратове против Персије (Ирана). Јустинијанови ратови на истоку и на западу царства ангажовала су огромна финанцијска средства када је највећи део војних снага био истовремено био коришћен на оба ратна фронта. Ту ситуацију су Словени искористили како би својим упадима на Балкан системстски пљакали и пустошили европске првинције Византијског царства. У ту сврху, Јустинијан је дао подићи читав низ густо али слабо изграђеног појаса утврђења северне границе царства који се протезао и у дубљу унутрашњост.

Услед велике журбе у њиховим изграђивању, велики број  одбранбених утврђења (осамдесет утврђења дуж северне границе царства, са око тристаседамдесет у унутрашњости јужне Грчке), показао се неефиксаним системом одбране Византије од Словена, Анта и Бугара који су су током читаве Јустинијанове владавине систематски проваљивали на византијску територију. Њихова успешност у рату против Византије може се објаснити да су Словени  све време усвајали и усавршавали византијску ратну технику ратне борбе и оспособили се за опсаде и освајање утврђених градова. [2]
                                                        
[1] Историја народа Југославије, I, Беогарад 1953, стр. 66-67.
[2] Исто нав. дело, стр. 67-70.                               
 





Коментари

Постави коментар

5. ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА
РАЗНО