На данашњи дан, 12. априла 1945. године умро је Френклин Делано Рузвелт

На данашњи дан, 12. априла 1945. године умро је Френклин Делано Рузвелт, севрноамерички државник и тридесет други председник САД. Рођен је 30. јануара 1882. у Њу Јорку, а умро у Вормс Спрингсу 12. априла 1945. године. У његовом избору за председника Сједињених Америчких Држава  начињен је преседан јер је он узастопно биран у четири председничка мандата (1932-1936, 1936-1940, 1940-1944, 1945).

Ушао је у политику следећи пример свога стрица Теодора Рузвелта, који је био двадесет шести председник САД (1901-1909). За своју супругу Елеонору Рузвелт се оженио 1905. године која ће му цео живот бити најближи политички саветник. По угледу на Теодора Рузвелта који је био члан Републиканске старнке, његов братанац Френлин Делано Рузвелт је био члан Демоктатске старнке. Политиком се почео бавити 1907, а 1910. године је изабран за сенатора у Америчком Сенату (горњем дому америчког Конгрса) када је представљао савезничку америчку државу Њу Јорк. Амеирчки председник Вудро Вилсон (1913-1921) га је 1913. године именовао за заменика министра морнарице што је остао све до 1921. године када је републиканац Ворен Хардинг посато нови председник САД. Иако је оболео од дечије парализе 1921. године, Рузвелт је наставио своју политичку каријеру, па је 1928. године изабран за гувернера државе Њу Јорк на чијој функцији је остао до 1932. године када је изабран за председника Сједињених Држава. У време велике светске економске кризе (1929-1935), још као гувермнер Њу Јорка основао је Државну агенцију за социјалну помоћ када спроводи низ социјалних мера у држави Њу Јорк, које су му донела велику популарност у читавој земљи.

За председника Сједињених Америчких Држава је први пут изабран 1932. године када је са лакоћом победио тадашњег америчког председника Хеберта Хувера. Спроводећи политику “Њу Дила” увео је низ радикалних социјалних мера које су врло успешно решили питање хроничне незапослености Американаца када су ублажене последице велике светске економске кризе која је дубоко потресла економију САД.

У унутрашњој политици земље спроводио је жестоку политичку борбу против Републиканске партије која је у оба дома Конгреса (Сенату и Представничком дому)  имала већину када је спорводила изолационстичу полтику САД у односу на догађаје у Европи у времену када су нацисти и фашисти дошли на власт у Немачкој и Италији. У том циљу, као далековид политилчар, предвиђајући скоро избијање Другог светског рата, Рузвелт је предузимао значајне мере  јачања америчких оружаних снага. У току 1941. године објавио је “Повељу о Четири слободе : мисли, вере, беде и страха”. Исте године је потписао је “Закон о зајму и најму” који је био намењен помоћи америчким савезницима у Другом светском рату, наручито Великој Британији која га је обилото користила у ратним условима када се сама у западној Европи водила рат против нацизма и фашизма. Заједно са Винстоном Черчилом, Рузвелт је 14. августа 1941. године промовисао и “Атланску повељу” која ће постати темељне визије развитка света после окончања Другог светског рата. Нападом Јапанаца на Перл Харбург 7. децембра 1941. године, Рузвелт је са огромним ауторитетом водио је Амерчки народ у Другом светском рату када је мобилисао америчку индустију за производњу војне опреме и формирао и “Савезничку алијансу” са Великом Британијом и Совјетским Савезом које је обилато помагао у борби против фашистиких држава Сила осовине Немачке, Италије и Јапана. У том циљу организовао отпор против јапанске агресије на Пацифику када је истовремено организовао учешће америчке војске на афричком и европском ратишту.

Као једна од три најутицајнијих личности савезничких земаља у Другом светском рату уз Винстона Черчила и Јосифа Стаљина, учествовао је на конференцијама : у Казабланци, Вашинктону, Квебеку, Каиру, Техерану и на Јалти. Упркос свом слабом здрављу, Рузвелт је 1944. године освојио и  свој четврти узастопни председнички мандат што је било преседан у недовољно јасним тумачењима устава Сједињених Држава који је није експлицитно ограничавао право истој особи да се више пута кандидује на место председника САД. Убрзо потом, Теодор Рузвелт је умро на данашњи дан 12. марта 1945. године. Шест година после његове смрти, у време администарције Рузвелтовог наследника на функцији предсеника САД, Харија Трумана (1945-1952), донесен је давдесет други амандман који сваком будућем председнику САД даје право да се може само два пута кандидидовати за њеног председника.           

 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО