Четири српска цара

Четири српска цара

Током 14. века Србија је била на врхунцу своје моћи. Србија је била царство, а на трону царства налазила су се чак четири цара.
Већина нас би се присетила имена двојице српских царева, цара Душана Силног и његовог сина и наследника цара Уроша Нејаког (1356-1371). Међутим, губи се из вида да је Србија имала још два своја цара који су после смрти цара Душана суверено владали јужним, грчким деловима Српског Царства. То су били, брат по оцу цара Душана, цар Симеон (Синиша) Палеолог (1356-1371) и његов син и наследник цар Јован Дука Палеолог (1371-1373).

Краљ и први Цар Србије – Душан Силни
Краљ Душан је био син српског краља Стефана Дечанског и његове жене из првог брака, бугарске принцезе Теодоре, ћерке бугарског цара Смилца. У сродству са Бугарима, у добу када је Бугарска током средњег века била царевина, Душан је желео попут свог деде, бугарског цара Георгија И Тертера да постане српски цар. На челу српске државе Душан је најпре имао достојанство српског краља да би се у Скопљу 16. априла 1346. године крунисао за првог српског цара. За четврт века своје владавине, своју активност је усмерио на ставрање нове државе на Балкану, која би по његовој замисли требала да укључи и Цариград (дан. Истамбул) и у потпуности замени грчко ослабљено Витзантијско Царство у данашњој Грчкој. До средине педсетих година четнаестог века он је успео у свом науму да створи велику српску царевину која је поред ранијих српских земаља обухватила и Мачву, Далматинско приобаље од реке Цетине на северу до реке Бојане на југу јадранског мора, цалу Албанију, и грчке земље Епир, Тесалију, Акаранију, Етолију и сву Македонију (сем Солуна) до Христопоља на крајњем истоку егејске Македоније. Међутим даље проширење и учвршћивање тако простране српске државе спречила је изненадна Душанова смрт 20. децембра 1355 године која је наступила под недовољно јасним околностима.

Цар Урош Нејаки
Душана је на престолу заменио његов син и наследник цар Урош Нејаки који је тада имао непуних двадесет година. Према једном историјском извору, нови српски цар био је “леп изгледом, али слаб смислом”, што је одговарало опису лабилне и поводљиве личности. За само једну деценију од његовог ступања на српски царски престо, српско царство се дезинтегрисало и распало, а цар Урош био потиснут из свих политичких збивања у земљи. Тада је сву власт у српском царству у своје руке презела осмаостаљена српска властела када је на његовом тлу основала своје бројне феудалне државице. Цар Урош је усамљен и излован умро 2 или 4. децембра 1371. године.
Цар Синиша (Симеон) Палеолог Немањић
Међутим, оно што се мање зна је да је цар Душан имао и брата Синишу (Симеона) Палеолога Немањића, рођеног у другом браку свога оца, краља Стефана Дечанског и Марије Палеолог, рођаке визатијског цара Андроника ИИ Палеолога. За време свога живота цар Душан је свога брата Синишу произвео у достојанство деспота (де фацто свога заменика) када је у његово име управљао грчком покрајном Епиром која се налазила у саставу српског царства. Након Душанове смрти 1355, деспот Синиша је био уверења да има прече право да постане српски цар од свога братанаца, цара Уроша Нејаког. У том циљу, он се 1356. године, у грчком граду Касторији прогласио за српског цара. Међутим, њега у његовим претензијама да посатне цар Србије није подржала српска властела из историјских српских земља, већ само племство из албанских и грчких земаља Српског Царства. Након неуспелог покушаја да 1358. године од братанаца, цара Уроша заузме град Скадар, он се повукао у јужне земље Душановог царства када је задржао титулу српског цара. На тај начин он је као српски цар владао Албанијом и грчким земљама Епиром, Тесалијом, Акаранијом и Етолијом. Царска престоница цара Синише налазила се у граду Трикали у Тесалији. Цар Синиша је умро 1370 године, само годину дана раније од свог братанца и Душановог сина цара Уроша Нејаког.

Цар Јован Урош Дука Палеолог
Синишу је на царском престолу, као српски цар, наследио његов син цар Јован Урош Дука Палеолог (1371-1373). Међутим, он се није дуго налазио на царском престолу, јер замонашио и добио монашко име Јоасаф. Он ће бити ктитор Преображенијског манастира на Меторима, правосалвне богомоље која је сазидана на метеорским стенама, недалеко од Трикале, престолног града два српска цара који су владала јужним деловима некадашњег Душановог царства.

Више о свим царевима погледајте на сајту www.историја-онлине.цом





Кључне речи

Четири српска цара

Коментари

Постави коментар

СРБИЈА
РАЗНО