Краљ Михаило Војисављевић – први српски краљ

Краљ Михаило Војисављевић – први српски краљ

Када говоримо о историји српске државности, велика већина грађана Србије везује постанак прве српске државе за Немањиће. Међутим, треба знати да се постојање Србије повезује за много старије доба од средине дванаестог века када је родоначелик династије Немањића, Стефан Немања постао велики жупан Србије 1168. године. При том, обично се мисли и да је српски краљ Стефана Немањић, син велики жупан Стеафан Немањића, први српски владар који је од римског папе Хонорија III задобио 1217. године краљевску титулу, када је и прозван Стефан Првовенчани (1196-1228). Али, супротно том увреженом мишљењу, достојанство првог српског краља је сто четдесет година пре Стефана Немањића задобио зетски кнез Михаило Војисављевић који се сматра и српским кнезом.

Кнез Михаило Војисављевић (1050-1081) био је син зетског кнеза Стефана Војислава, оснивача зетске династије Војисављевића која је владала Зетом сто педесет година (1035-1186). Његова владавина је временски смештена у онај период историје средњовековне цркве који је обележен коначним расцепом римокатоличке и цариградске православне хришћанске цркве што је било од светског историјског значаја. Гранична подела црква на источну и западну на Балкану се поклапала у мањој или већој мери скоро идентичним данашњим границама Црне Горе према Хрватској и Босни и Србији.

Међутим, то разграничење на Балкану није битно утицало на верску припадност српског народа који је у великој већини био православне вере. У исто то време, у доба почетка владавине зетског кнеза Михаила, од средине једанестог века на Балкану су истовремено јачала моћ и утицај и цариградског патријарха и римског папе. Али, када се на папском трону налазио папа Гргур VII Хилденбранд, папска моћ је достигла свој врхунац. Са његовим доласком на папски престо, развило се схватање да је црквена власт независна од сваке световне власти. По тада успостављеној римокатоличкој догми, њен поглавар може да самостално поставља или чак збацује са власти све световне владаре, било цареве или краљеве, уколико он самостално процени да они не управљају државом у склaду са божанским и црквеним законима.

Такву околност је искористио зетски кнез Михило како би своју земљу учнио независном државом, када се обратио римском папи да му пошаље краљевску круну, јер се у средњем веку поседовање краљевске круне схватало као признање да владар одеђене земље води самосталну политику. Како би у исто време римски папа Гргур VII Хилдендранг ослабио утицај цариградске православне цркве на Балкану, он је 1077. године изашао у сурет молби зетског кнеза Михаила и доделио му краљевску круну. Том приликом зетски кнез Михаило 1077 добио од римског папе краљевску круну, скиптар, мач, и заставу када је стекао краљевску титулу “краља Дукље и Далмације”. Тада је Зета заиста постала независна држава која је прихватила римокатолицизам као званичну државну веру зетских краљева. Међутим, упркос свему томе, током даљих векова зетске (црногорске) историје, њени владари су били и остали православни владари.

 





Коментари

18-04-2014

crnogorac kaze

Širite obične laži i prisvajate tuđe!

life

Postovani,

Od penaestog veka Zeta se počinje zvati Crnom Gorom, a mi ovde kralja Mihajla vezujemo za srpski korpus po nacionu, nevezano za teritoriju kojom su vladali ondašnji knezovi i ostali srpski velikaši.

Prema Konstantinu Porfirogenitu, vizantijskom caru (913-959) i piscu ranosrednjovekovne istorije južnoslovenskih naroda, u svom delu “O upravljanju narodima” koja je nastalo oko 950, on je stanovnike Duklje nazivao teritorijalnim imenom DIOKLITAI (DIOKLIĆANI).

Drugi vizantijski pisci od X i XI veka sinonim za Dioklićane vezuju za Srbe, pa se sa pravom može govoriti da je kralj Mihajlo (1050-1081) bio srpski i zetski kralj, postoje i po etnicitetu bio Srbin. Treba znati, da je do desetog veka današnja Crna Gora nazivala Duklja, a od desetog do petnaestog veka u istorijskim izvorima ona je poznata kao ZETA.

U koliko imate druge podatke, molimo Vas da nam ih prosledite, jer nama je nauka preča od svega ostalog.

Veliki pozdrav, Istorija-Online

Постави коментар

СРБИЈА
РАЗНО