Папска краљевска круна српског краља Стефана Првовенчаног

Папска краљевска круна српског краља Стефана Првовенчаног

Државно-правно, политичко и културно наслеђе савремене Србије подједнако припада и западној и источној европској цивилизацији.

Добар пример односа Србије са западом је пример из 1217. године када је Стефан Немањић, син Стефана Немање добио краљевску круну од римског папе Хонорија ИИИ. Околности под којима је дошло да српски православни владар Стефан Немањић, старији брат Саве Немањића (Свети Сава), прими краљевску круну од римског папе, могу се окарактерисати као прагматична политичка тежња Немањића да и политички и цивилизацијски буду присутни и на европском западу и на европском истоку.
Стефан Немањић је био велики рашки жупан. Тежио је да стару титулу српских жупана замени звучнијом титулом српског краља. У том циљу, средњи син Стефана Немање се, оженио братаницом тадашњег визатијског цара Исака ИИ Анђела. Та женидба му је омогућила стицање вишег владарског достојанства који би му даровао византијски цар у Цариграду.

Услед промене на византијском трону, српски велики жупан добио је нову звучну титулу севастократора, али она је била ниже рангирана од владарске титуле деспота. Незадовољан тиме, Стефан је искористио нове неприлике у којима се нашло Византијско Царство током Четвртог крсташког рата, па је на запду Европе себи потражио краљевску круну.

Како су 1204. године западни ритери освојили Цариград и Византијско Царство, Србија се у потпуности окренула тражењу политичког ослонца на западу Европе. У том смислу, Стефан Немањић се разводи од своје прве жене, византијске принцезе Евдокије и жени се Аном Дандоло, унуком млетачког дужда Енрика Дандола. Њен деда је у то доба постао најмоћнији владар Европе, јер био идејни покретач Четвртог крсташког рата који се завршио уништењем Византијског Царства. Велика културна блага опљачкане византијске престонице од тада су се нашла у Венецији.

Брак Стефана Немањића са унуком моћног млетачког дужда имао је за Стефана Немању велике политичке користи. Он је српском владару омогућио да се приближи моћним политичким круговима на западу ондашње Европе.

Када је Стефан Немањић стабилизовао све своје унутрашње и спољнополитичке потешкоће у земљи, он је започео преговоре са римским папом Хоноријем ИИИ како би од њега добио достојанство српског краља. Користећи се утицајним политичким везама преко своје жене, Венецијанке, Ане Дадоло, резултат тих преговора није изостао. Понашајући се као прагматични и искусни политичар и дипломата, велики жупан и севастократор Стефан Немањић је римском папи обећавао да ће по добијању краљевске круне, њему за узврат “превести цео српски народ у римокатоличку веру”. Охрабрен тим обећањем, римски папа Хонорије ИИИ је српском владару упутио краљевску круну.

Стефановим крунисањем за српског краља 1217. Године српској држави је призната пуна државна самосталност и независност. Са круном, Стефан је добио краљевски наслов владара Зете (Дукље), Далмације, Травуније, Захумља (Херцеговине), и “свих српских земаља”. Из тог разлога, Стефан Немањић је понео надимак Првовенчани краљ.





Кључне речи

Коментари

Постави коментар

СРБИЈА
РАЗНО