На данашњи дан 16. априла 1346. године, српски краљ Душан је крунисан за цара “Срба и Грка”

На данашњи дан на Ускрс 16. априла 1346. године, тадашњи српски краљ Душан је у Патриајршијској цркви у Скопљу је крунисан за цара “Срба и Грка”, док је истовремено српска аутокефална црква проглашена за патријаршију,  док је њен дотадањи архиепископ Јоаникије проглашен за првог српског патријарха.                                 

Краљ Душан је био син српског краља Стефана Дечанског и његове жене из првог брака, бугарске принцезе Теодоре, ћерке бугарског цара Смилца. У сродству са Бугарима, у добу када је Бугарска током средњег века била царевина, Душан је желео попут свог деде, бугарског цара Георгија I Тертера да постане српски цар.

Као престолонследник српског престола, као “млади краљ” учествовао је битци код Велбужда у којој су Бугари и Византинци покушали да Србију истисну из Македоније. Како се у битци се Душан истакао, а његов отац није до краја искористио своју војну победу  како је то желеле српска властела, стао је на њихову страну када је приморао оца да напусти краљевски престо.  На челу српске државе Душан је најпре имао достојанство српског краља да би се у Скопљу 16. априла 1346. године посато први српски цар.

За четврт века своје владавине, своју активност је усмерио на ставрање нове српске државе на Балкану, која би по његовој замисли требала да укључи и Цариград (данашњи Истамбул) и у потпуности замени грчко ослабљено Витзантијско Царство у данашњој Грчкој. До средине педсетих година четнаестог века он је успео у свом науму да створи велику српску царевину која је поред ранијих српских земаља обухватила и Мачву, Далматинско приобаље од реке Цетине на северу до реке Бојане на југу јадранског мора, цалу Албанију, и грчке земље Епир, Тесалију, Акаранију, Етолију и сву Македонију (сем Солуна) до Христопоља на крајњем истоку егејске Македоније.

Да би лакше владао својим пространим царством, Душан је настојао да регулише права и обавезе српске властеле и заведе правни поредак у читавој земљи. У том циљу је наредио да се донесе својеврсни устав земље који по њему назван Душановим закоником. Њиме су одрђена строга правила која су важила на читавој територији царства који су морали поштовати сви – народ, властела и сам цар. Закон је обнрадован два пута 1349. и 1354. године.   

Душаново царство је састављено из херерогених земља и народа. Услед Душанове преране смрти 20. децембра 1355 године која је наступила под недовољно јасним околностима, спречено је даље територијално проширење српске царевине и политичко учвршћивање тако простране српске државе.

 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО