ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Ускрс је највећи хришћански празник када се слaви Ускрснуће (устајање из гроба, поновни живот) Исуса Христа, оснивача хришћанске религије. Васкрс се слави трећег дана после његовог распећа и смрти када се увек празнује прве недеље после Великог петка, када се верује да је Исус умро.

Ускрс је покретни празник који се различито рачуна по Јулијанском и Грегоријанском календару. У римокатоличкој цркви и свим протестантским црквама Ускрс увек пада у недељу између 22. марта и 25. априла, а код правосалвних хришћана Ускрс може најраније да пада 4. априла, а најкасније 4. маја. Он се слави у зависношћу од датума када се прославља Пасха (јеврејски празник којим се обележава излазак Јевреја из египатског ропства под воћством Мојсија) и то у зависношћу од времена када она пада у прву недељу после пуног месеца на сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње.

Слављење Ускрса према хришћанској традицији почиње да се слави у Велики четвртак, коме су му претходили Цвети (Цветни дан), када је Исус Христ свечано ушао у Јерусалим. Непосредни повод Исусовог страдња је догађај када је Исус у својој тридесетој години живота, свог умрлог пријатеља Лазара подигао (васкрсао из мртвих) када је то његово чудо привукло велику пажњу његових ученика, а што је изазвало велику мржњу и гнев његових непријатеља. По свом доласку у Јерусалим, на Велики четвртак, у  предвечерје, истог дана Исус Христ слави пасху са својом дванаесторицом ученика (апостола). То је “Тајна вечера”. На тој вечери, Исус најављује својим апостолима своју скору смрт и страдање, али и издају једног од његових ученика који заједно са њим обедује. То је био Јуда. Он одлази код врховног јеврејског првосвештеника Кајафе у Соломонов храм, када му за тридесет сребрњака који му овај даје говори где се налази скривен Исус са својим ученицима. Чета јудејских војника проналази Исуса на Маслиновој Гори где ће у петак увече сатима умирати разапет на крсту.

Након свог хапшења, остављен од свих својих апостола, Исус је изведен пред јудејског првосвештеника када на све оптужбе својих непријатеља ћути, осим када је потврдио је он Исус Христ, син јеврејског Бога Јахвеа. Тиме додатно изазива срџбу јеврејских рабина који га оптужују за безбожништво када је својим проповедима подбуњивао своје јеврејске сународнике и позивао их на устанак против Римљана који су у то време владали Светом земљом (Израелом). Они га тада предају римском намеснику Понтију Пилату који наређује да га ишибају и разапну на крст. На Велики петак поподне, Исус умире и његови пријатељи полажу његово тело у гроб. Трећег дана после његове смрти изјутра, његов гроб је пронађен празан јер је Исус васкрсао (устао из мртвих).     

Свештеници у православним храмовима испред олатара пред Велики четвртак у свим  црквама полажу црвену плашатаницу када њоме симболично покривају Христов гроб. До суботе увече, сви верници су у прилици да целивају плаштеницу. На Велики петак, фабрају се ускршња јаја црвеном бојом која симболизује Христову крв. Ускршња јаја се једу у недељу када се поклањају најближима и њима се куца. Прво јаје које се офарба назива се “чуваркућа”, које се чува у кући у наредних годину дана до следећег празновања Ускрса. Чуваркућа по народном обичају дарује укућанима здравље и свако добро када их истовремено чува од свих немани које би могле да задесе чланове породице.  
 

Свим верницима који славе Ускрс, редакција Istorija-OnLine.com жели сретан Ускрс са поздравом ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!        

 





Кључне речи

Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО