6.1 Досељавање Срба на Балкан

Срби су се досели на Балкан у првим деценијама семог века. Посредно најстарији податак о балканским Србима проналазимо у имену битинијског града Гордосервона у Малој Азији (у данашњој Турској). Њих су тамо колективно преселили Византинци 680/681. након једне од њихове побуне која је била уперена против Византијског Царства. Друга по старини вест која приповеда о животу у Срба у новој отаџбини између седмог и деветог века промналазимо у Франачки аналима из 822 године. Они по имену изричито помињу  да су Срби : “Народ који држи велики део Далмације.”- на латинском - “quae natio magnam Dalamatiae partem obtinere dicitur“ (тј. старе римске провинције Далмације).

Нешто опширније вести о Србима проналазимо у списима византијског цара Константина Порфирогенита (913-959) у његовој књизи “О управљању народима”, коју је написао средином десетог века, тек триста педесет година после досељавања Срба на Балкан. Он у својим списима пише да су Срби земљу за своје насељавање на Балкану добили од византијског цара Ираклија (610-641). Како су они признавали власт византијског цара, он им је првобитно доделио место за насељавање у Сервији (Србици), поднебљу југозападно од данашњег Солуна, у Егејској Македонији, где су се задржали извесно време. Међутим, како им се то подручије није свидело, они се врате переко Саве и Дунава у своја првобитна исходишта. Али, како су се убрзо потом покајали и посредством византијског заповедника у Сингидунуму (Београду), они затраже од цара Ираклија да им додели друго подручије за насељавање. Цар изађе у сусрет, па им је доделио за насељавање оне земље на Балканском полуострву које су претходно опустошили Авари.

 
У списима цара Константина Порфирогенита, очигледна је пристрасна тежња да су Срби признавали врховну власт византијских царева, и да су се тек на основу њиховог одобрења населили на Балканско полуострво. Такво писмено сведочанство византијског цара, настало триста предесет година након њиховог досељавања на просторе Балкана се могу смтарати неуверљивим. У време досељавања Срба на Балкан власт византијских царева се није простирала до долина река Саве и Дунава, већ није ни прелазила савремене граничне линије Грчке према Албанији, Македонији и Буграској. Али и поред свих пристасности у излагањима византијског цара, може се наслутити да је једна скупина Србапродрла дубоко на југ Блаканског полуострва, као уосталом и многе друге скупине Словена. Такође можемо претпоставити и да су се Срби са простора Панонске низије (данашње Војводине) доселили на данашња подручија Србије када су прешли Дунав и Саву код Београда.
 
У својим даљим излагањима, цар Константин Порфирогенит износи даљу и опширнију историју Срба од времена њиховог досељавања на Балкан па до свога времена. По њему Србија се састојала од неколико области, које су све оне биле или самосталне земље или државе у међусобној зависности. Он наводи следеће земље у којима живе Срби. То су биле земље : Паганија (Неретљанска област), приморска област између река Цетине и Неретве са јадранским острвима Корчула, Мљет, Хвар и Брач, Захумље, које се пружало далматинском обалом од долине реке Неретве до Дубровника, Травунија са Конавлима, приморије са непосредним залеђем од Дубровника до Боке Которске. За Дукљу или каснију Зету Константин Порфирогенит не говори ништа о њеној племенској припадности, као што то наглашава за све горе наведене области да су биле српске земље. Сходно свему, дајемо у даљем тексту кратак опис сваке од српских земаља.                                          




Коментари

Постави коментар

6. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ
РАЗНО