6.2 Паганија (Неретљанска обаласт)

Неретљанска или Паганска област добила је свој географски назив по чињеници да су њени српски насељеници, последњи од свих балканских Срба примили хришћанску веру. До њиховог покрштавања је најраније дошло у десетом а најкасније у другој половини једнаестог века када је Паганија и ушла у састав Приморске (Далматинске) Хрватске. Главни узрок зашто су се Неретљани утопили у етнички корпус хрватског народа треба наћи у чињеници да тадашњи Нертљански Срби примили хришћанство у римокатоличком верском обреду.

Неретљанска (или Паганска област) је била најсевернијија српска земља у раном средњем веку. Нертвљански Срби су од седмог до друге половине једнаестог века насељавали приморску област јадранског залеђа између реке Цетине на северозападу и реке Неретве на југоистоку Далматинске обале. У саставу Паганије су се налазиле и острва : Корчула, Мљет, Хвар и Брач. Њих су сва запосели у осмом веку.

У Неретљанској обалсти постојала су насељена и утврђена града : Мокро (Макарска), Верула (Вруља), Острок (Заострог) и Славинец (Градац). Неретљани су насељавали три жупаније : Растоцу (Росток на истоименом језеру код Врговаца), Мокро која се налазила између Вруље и Подгоре. Обе неретљанске жупаније налазиле су се на јадранској обали. Трећа неретљанска жупанија, за ратлику од прве две, по имену Дален, налазила се далеко од Приморја. Географски положај жупаније Даљен је немогуће ни до данас тачно утврдити, али се претпосатвља да је реч о запднохерцеговачком гарду Дувно (Томиславград). Межутим, постоје и другачија мишљења.          

 





Коментари

Постави коментар

6. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ
РАЗНО