6.3 Захумље (Хумска земља)

Захумље или Хумска земља, у раном средњем веку је била друга приобална српска земља налазила у средњој Далмацији. Заузимала географски простор између реке Неретве на северозападу, до града Дубровника на југоитоку Јадранског приморја. На овом подручију у деветом и десетом веку је било више градова између којих су најзнаћајнији били град Бона (данас Благај) и Хум (за кога се тачно не зна где се тачно налазио).

Поред Боне и Хума, у Захумљу су се налазили још градови : Стон (на полуострву Пељешц), Мокрискик (можда град Мокро, у југозападном делу Мостарског блата), Јосли (код дашањег села Ошље, северозаапдно од града Стона на Пељешцу), Глумаиник (можда Глумине, северно од села Ошље), Добрискик (највероватније је град Дебар у Дабарском пољу).

Захумљу су у геогарфском смислу припадале и жупаније : Стон, Попово, Жапска (или Зажабље), Лука, смештена на доњој Неретви, Дубрава, ситурана на левој обали Неретве са са градом Почитељем и Дабар који је обухватао Дабарско поље. Жупанија Веченике (Вечерићи) налазила се на десној обали Неретве и највероватније обухватала Мостарско поље, жупанија Велика (вероавтно Велика Гор) је обухватала крај око Љубишког, а жупанија Галомита (Имота) је данас Имотско поље.

Према сачуваном предању, владарска породица Захумских кнежева из које је потекао њен кнез Михајло Вишевић, који је њиме владао Захумљем од краја деветог до прве четвртине деветог века, водила је порекло са реке Висле. Та чињеница нам намеће закључак да су међу српским земљама раног средњег века постојали чак и владрске породице које су своје наслеђе могле пронаћи још у пардомовини свих Срба која се налазила иза планина Карпата у Средњој Европи.           
 





Коментари

Постави коментар

6. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ
РАЗНО