6.6 Рашка (Србија)

Србија (Рашка) је обухватала планинске предели око реле Лима, горње Дрине (са сливовима река Пиве и Таре), Ибра и Западне Мораве.
 
У каснијим историјским изворима за те крајеве се помиње назив Рашка. Њој је припадао и подручије око Соли (око Тузле) и Босна, под чијим називом се подразумевала само област око горњег и средњег тока реке Босне. Она има шест настањених градова : Достиник, Чернавуск, Међурече, Дреснеик, Лесник и Салинес. Не зна се географски положаји ових градова. Само се претпоставља да су Салинес су Соли, код данашње Тузле и Дестиник (средњовековни град Дрстеник – ушће реке Клине у реку Бели Дрим). Области око Тузле и омања територија око горњег и средњег тока реке Босне имала је само два насељена града : Котор и Десник. Котор се вероватно налазио на месту Врхбосне код Сарајева, док град Десник не постоји. Дакле, поред Босне на западу Србије, постојао је и крај који се назива Раса, односно Рашка на истоку Србије. Области Рашке и Босне у то доба су само географске области и језгра будућих држава Србије и Босне.
 
Када је реч о утврђивању западних граница Србије према Хрватској од седмог до деветог века, према списима Константина Порфирогенита, сигурно се зна да су се Срби и Хрвати граничили на ушћу Цетине, код Имотског, Ливна и на Пливи, левој притоци реке Врбаса. За источну границу Србије према тадашњој Византији или Бугарској, може се поуздано тврдити да је била на била у долини реке Ибра и да се спуштала према југу до ушћа реке Клине у Бели Дрим и да је на тај начин захватала део данашње Метохије.
 
Према знатно млађем историјском извору од извора списа Константина Порфирогенита, Летопису попа Дукљанина (“Барског родослова”), њен писац пише да се тадашња Србија дели на две веће географске области на : Босну, западно од Дрине до Борове планине (можда је у питању Борова глава код Ливна) и на Расу или Рашку која с епростире источно од Дрине до Лаба и Липљана. О дефинитивној подели првобитних српских земаља на Рашку и Босну од почетка дванаестог века пишу и сви византијски писци историја тога доба. На основу писања Барског родослова у којима се спомиње постојање “Дринске жупаније”, под којима се подразумева Дрина, Лим, Ибар, Топлица и Сава, можемо закључити да се источна граница Србије спуштала од Саве на северу према реци Топлци на истоку земље.                 




Коментари

Постави коментар

6. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ
РАЗНО