На данашњи дан, 25. априла 1974. године у Португалији избио је војни удар

На данашњи дан, 25. априла 1974. године у Португалији, у најзападнијој држави европског континента, избио је војни удар којом је укинута до тада најдуговечнија клерикална и профашистичка диктатура на Старом Континенту.

Тог дана, побуњена војска предвођена либералним официрима збацила је са власти Марсела Каетана који је на месту председника португалске владе заменио дугогодишњег диктатора Антонија Оливеира Салазара који је владао земљом пуних тридесет осам година од 1932. до 1968. године. Како му је одузета власт након што је доживео мождани удар и тиме био онеспособљен да управља земљом, између 1968 и 1974. године Португалијом је владао његов политички наследник Марсел Каетано који је Револуцијом Каранфила збачен са власти.

Узроке постојања готово четродеценијске владавине војне хунте у Португалији треба пронаћи у догађајима које су обележили време настало у Европи након окончања Првог светског рата 1918. године. У то доба, Португалију су потресали масовни раднички протести и политички немири који су праћени честим сменама њених влада. У исто време у Португалији избијају чести државни и војни удари. Након војног пуча из 1926. године, генерал Оскар Кармон уводи отворену диктатуру у земљи када истовремено постаје и председник Републике. На основу својих уставних овлашћења он је 1929. године дао диктаторске компентенције министру финансија Антонију Оливеири Салазару да среди државне финансије у земљи.

Након успешних спороведених реформи у финанцијском сектору земље, он је 1932. године постао председник португалске владе. Од тада, његова власт се претворила у отворену профашистичку диктатуру када су у Португалији укинуте све демократске слободе и забрњен рад свим политичким странкама. На основу донетог устава из 1933. године, Португалија је била уређена као фашистичка диктаторска корпоративна Република у којој је је политички рад био дозвољен једино фашистичкој странци “Националном савезу”. Владајући по узорима Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија, Антонијо Салазар је отворно подржао у шпанском грађанском рату (1936-1939) фашистичког генерала Франциска Франка у његовој борби против лево орјентисаних снага Шпанске Републике.

Он је у исто то време одобравао и инталијанско-немачку војну интервенцију у Шпанији. За време Другог светског рата, Салазар се држао неутрално када је истовремено помагао и силе Осовине и Савезнике. Након окончања Другог светског рата, Антоније Салазар се приближио Сједињеним Америчким Државама када од 1949. године Португалија постаје чланица Северноатланског пакта. У послератном времну између 1945. и 1975. године,  Португалија под Салзаром све време управља својим огроним колонијалним царством у Азији (Источним Тимором, оством у Индонезији, градом Макао у Кини), у Африци (данашњом Гвинејом Бисау у западној Африци, Карпвердским острвима на северозападним обалама Африке, Анголом у југозападној Африци и Мозамбиком у југоисточној Африци), чија укупна територија је обухватала близу 2.090.000 километара квадратних са бројем од 12, 5 милиона становника.

Након што је Антонијо Салазар након тридесет осам година узастопне владавине доживео мождани удар 6. септембра 1968. године, а услед немогућности да даље управља земљом, на месту председника владе га је заменио Марсел Каетано, који је пре именовања за премијера био професор права на Универзитету у Лисабону. За време Салазара је био министар за колоније и председник Корпоративне скупштине. Међутим, његов режим није дуго опстао на власти. Укинут је мирним путем 25. априла 1974. године, када се побуњена португалска војска ставила на страну опозије ауторитарног режима у земљи.

Тог дана, у Лисабону, португалској престоници, избиле су мирне грађанске демонстарције када су њени учсници војницима који су изашли на њене улице делили црвене каранфиле. Како је убрзо црвени каранфил тог дана, постао политички симбол грађанског протеста уперног против диктатуре Марсела Каетана, отуда је и други назив за грађанску револуцију од 25. априла  и “Револуција каранфила”. У догађајима тога дана је стардало четворо људи. На годишњицу револуције од 25. априла 1975, у Португалији су одржани први слободни и вишестарначки избори за Национални парламент. Током исте године, португалска влада је све дотадашње португалске прекоморске колоније признала као независне и суверене државе. Данас се 25. април у Португалији слави као национални празник.
Десило се на данашњи дан. Редакција Istorije-OnLine.com сви грађанима Португалије у земљи и расејању жели срећан празник!                                 

 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО