На данашњи дан, 28. априла 1918. године, умро је Гаврило Принцип

На данашњи дан, 28. априла 1918. године, од последица обољења од тубрекулозе у затвору у Терезину у Чешкој, умро је Гаврило Принцип, припадник револуционарноног покрета “Млада Босна”, српски и јужнословенски револуционар, млади анархистички борац који се послужио актом тероризма у циљу пропагирања својих властитих политичких идеја.

Хици испаљени из његовог пиштоља у Сарајеву 28. јуна 1914. године на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда означио је почетак Првог светско рата 28. јула 1914. године. Родио се у Великом Обаљу код Босанског Грахова 1894. године.

Аустро-Угарска Царевина, била је средњоевропска држава у чији границама су до почетка двадесетог века живели политички поробљени и уњетени јужнословенски народи, када су  Словенија,  Хрватска  и Босна и Херцеговина признавале врховну власт аустријске царске династије Хабсбург. Како су Хабсбурзи били експоненти немачког империјализма који је у последњој четвртини деветнаестог века желео да пропагирањем рата издејствује нову територијалну поделу Европе и свих њених колонија у свету, то су се сви поробљени јужнословенски народи  налазили под још јачом репресијом власти Аустрије и Мађарске које су гушиле њихове револуционарне и националноослободилачке покрете у тежњи за стварњем Југославије. У циљу свог сопственог опстанка, Аустро-Угарска је 1879. приступила војном савезу Немачке, када је Троном савезу три владара приступила и Италија 1882. године. У циљу припрема за ново војно разрачунавање великих сила на европском континту, Хабсбуршко царство је почело ужурбано да се науружава на копну и на мору.
Свестрано подржана од Немачке и Италије, планови Аустро-Угарске су се још од краја деветанаестог века сводили на припрему за освајање независне Србије и Црне Горе ради освајања целокупног Балканког полуострва када би га Аустрија ставила под своју политичку и војну доминацију.

У том смислу, Аустро-Угарска је на основу одлука Берлинског конгреса из 1878. окупирала, а 1908. године анектирала Босну и Херцеговину Хабсбуршком Царству. То је међу многим јужнословенским родољубима распалило свесловенску националну и роматичарску идеју о ставарњу јединствене јужнословенске државе на Балкану која би се основала на тлу Аустријског Царства. Такво политичко становиште је све више пропагирала Краљевина Србија која се под Карађорђевићима наметнула боробљеним јужнословенским народима у Аустро-Угарској као Пијемонт будућег уједињења и стварања јужнословенске државе. Србија је као савезнике у тим политичким стремљењима пронашла у силама Антанте (Енглеској, Француској и Русији) које су такође припремале за рат против Немачке и Аустро-Угарске и имале своје властите империјалне циљеве у циљу очувања и проширења својих постојећих државних граница и освојања нових колонија у свету.

У свом циљу да сузбије аустро-угарски утицај на на Балкану и успостави свој, Русија је на све могуће начине пропагирала међу јужнословенским народима идеје о свесловенству. Такве идеје су нашле плодно тле у Босни и Херцеговини када се њена анексија од стране Аустро-Угарске сматрала као нацинални пораз у тежњама српског народа из Босне и Херцеговине да се уједини са Србијом. Активни пропагатори уједињења Босне са Србијом у једну националну државу прокламовала је револуцинарна организација “Млада Босна” чији је Гаврило Принцип био члан.

Гаврило Принцип је још у време свога школовања у Сарајеву, као гимназијалац искључен из школе јер је сарађивао са једном ђачком противаустријском организацијом, када силом прилика 1912. године долази у Беогард. У време одпочињања Првог Балканског рата, пријављује се као добровољац, али је на регрутацији одбијен као малолетник. Како је у Беогарду наставио своје школовање, успоставио је везе са завереничком револуцијарном војном организацијом “Уједињење или смрт” која је пропагандом, терористичким акцијама и четничким дејствима пропагирала стварања Велике Србије.

Како је аустријски надвојвода Франц Фердинанд важио за  главног поборника рата против Срба и Србије, он је после одржаних војних маневара своје војске, на граници са Србијом, дошао у посету Сарајеву. Да би понизио српски народ он је стигао у босанску престоницу на Видовдан 28. јуна 1914. године  – годишњицу косовске битке која се прославља као симбол борбе српског народа против завојевача. У циљу одговора на акт презира аустријског надвојводе против Срба, револуционарна организација “Млада Босна" је одлучила да организује атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву. Гаврило Принцип се из Беогарад у Сарајево илегално пребацио када је понео са собом бомбе и бојеву муницију. Тог 28. јуна 1914,  у Сарајеву извршена два атентата. У конвоју аутомобила која су парадно пролазила њеним улицама, Младобосанац Недељко Чабриновић бацио је бомбу на аутомобил аустријског престолонаследника која је промашила мету, али други атентатор код моста на Миљацки, Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда и његову жену Софију Хоенберг. Сви антентаори су похапшени и осуђени. Вељко Чубриновић и Данило Илић су обешени, док су као малолетници Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић и Трифко Грабеж осуђени на по двадесет година робије на којима су сви умрли. Гаврило Принцип је умро од турбекулозе у казаматима тврђаве Терезин 28. априла 1918. године.

Атентат су искористили аустријски и немачки империјалисти да нападну на Србију како би остврили своје давно зацртане планове о њеном уништењу. После неприхватљивог ултиматума урученог Србији, не чекајући даље преговоре у циљу правног разрешења целе новонастале Сарајевске трагедије, Аустро-Угарска је објалила рат и напала Србију. У циљу њене одбране, на страну Србије су се ставиле Русија, Француска и Енглеска. Тако је одпочео Први светски рат који је трајао од 1914 до 1918. године.                                          

 





Коментари

Постави коментар

Април
РАЗНО