Први мај, међународни празник рада

Први мај је међународни празник рада који представља симбол међународне солидарности свих радно запослених људи широм света. Он се прославља у знак сећања на борбу радника који су се изборили или још увек се боре за потпуна остварења свих својих радничких права. Истовремено, прослава првог маја, празника рада, спомен је и на живо сећање на не тако давну прошлост историје деветанаестог века, када су радници у својој упорној борби за остваривање свога права на рад изгубили и своје властите животе. У том смислу, први мај нас данас подсећа и на све успехе синдикалних борби радника када су се током минулих деценија и векова изборили за правичнији однос послодаваца према запосленима.  
Међународни празник рада, Први мај је симбол међународног јединства свих запослених људи у свету. Тај дан је изабран за празник рада јер су 1. маја 1886. године радници у Чикагу, у Сједињеним Америчким Државама, одржали велике демонстарције, тражећи да се уведе осмочасовни радни дан. Полиција је тог дана насилно интервенисала против демонстарната када је педесеторо њих рањено, док су власти петорицу ухапшених радника осудиле на смрт. На конгресу синдикалних и лево орјентисаних политичких организација у Парузу, током заседања Прве Интернационале 1889. године, у знак сећања на протесте Чикашких радника, одлучено је да се сваке године 1. маја организују масовне демонстрације и штрајкови у циљу промовисања радничке солидарности којима се изражава протест свих радника у свету против угрожавања једног од основих људских права - право на рад, на осмочасовни радно време, као и право радника да добију правичну зараду за свој минули рад.
Прве првомајске демонстарције су одржане већ следеће 1890. године, када су широм света организоване демонстарције и штрајкови када су раднички синдикати затражили од државних власти увођење осмочасовног радног времена као законске обавезе сваког послодавца. Међутим, након 1. маја 1890. године и каснијих година, међу учесницима протеста свугде у свету, синдикални протести радника су временом добијали много шири политичких контекст свога одржавања. Тада су све више постављани политички услови државним властима за успостављање идеја социјалне једнакости и социјалне правде које су пропагирале политичке странке социјалдемократске провинцијенције. Од тог времена су се свудге у свету, првомајски празници користили за промовисање политиких идеја социјалдемократских вредности у сваком друштву у којима би хумани третман послодавца према свим својим запосленима, а не њихова капитална добит, било основно начело изградње социјално одговорне и правне државе у циљу изградње правичнијег друштва. У том циљу, свака социјално уређена држава данашњице би морала да својом законском регулативом сваком свом запосленом грађанину зајамчи право на осмочасовни рад када би примао надницу од које би сваки радник могао живети животом достојног човека.
Прве прославе Првог мај на јужнословенским просторима одржане су у Љубљани, Загребу и Новом Саду 1890, а у Београду 1893. године. Масовнија прослављања првог маја забележена су тек од почетка друге деценије двадесетог века у Србији, Босни и Херцеговини и Словенији када се број учесника сваке године све више повећавао. У Србији је 1911. године било четдесет места на чијим прославама Првог маја је било четнаест хиљада учесника, у Босни и Херцеговини током 1912. године десет хиљада, у Словенији је исте године организована прослова Првог маја у чак деветнаест њених градова. Само у току прославе 1. маја 1912, у Беогарду је било десет хиљада учесника, а у Србији укупно петнаест хиљада. Велике првомајске демонстрације у свету су забележене тек након завршетка Првог светског рата, у Берлину је 1. маја 1923. године изашло на улице немачке престонице пола милиона људи, док су у Италији и након доласка Мусолинијевих фашиста на власт, и поред свих забрана рада синдикалних организација, голоруки радници демонстрирали и штрајковали против послодаваца када су изазивали против себе сву репресију и прогоне фашистичких власти. Са учвршћивањем нацизма и фашизма на власти у Европи, између два светска рата, прослава првог маја је попримала обележја упорне борбе антифашистичких снага против фашизма и имеријализма.
Са окончањем Другог светског рата, са настанком епохе Хладног рата, прослава Првог маја добила је каратер идеолошке борбе свих земаља Запада, предвођених Сједињеним Америчким Државама и Истока које је предводио Совјетски Савез са својим савезницима.  Након 1945. године, у социјалистичкој Југославији Први мај је прослављан као државни празник. Са распадом Совјетског Савеза и социјализма као државне идеологије у Европи, данас у земљама некадашње Југославије, прослава првог маја представља живо сећање на носталгично самоуправно доба социјализма. У том давном прошлом времену, однос државе према свим својим запосленим радницима представљао је главну одредницу идеолошке успешности у свестраном развоју целокупног друштва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Главне полуге самоуправне власти у некадашњој земљи чинили су раднички синдикати који су се свестрано борили и штитили права свих својих радника.
Данас у Србији, раднички синдикати само декларативно и даље постоје, али на велику жалост они не играју ону неопходну друштвену улогу какву синдикална удружења радника имају у свим савременим земљама западне Европе. Тако на пример, у Републици Француској, која је по слову свога устава, световна, демократска и социјална држава, постоје десет великих струковних синдиката радника чији је политички утицај врло јак на законодану и извршну власт у земљи. Дакле, у циљу спровођења слова устава, француски синдикати имају уставом прописану политичку улогу у француском друштву.   
 
Десило се на данашњи дан! Срећан Први мај!




Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО