2. мaja 1729. године рођена руска царица Катарина Велика (1762-1796)

На данашњи дан, 2. мaja 1729. године рођена је руска царица Катарина II Романов (1762-1796). Њено, пуно, право име је било Софија Августа Фердерика фон Анхалт Цербст.Као пруска принцеза била је удата за руског цара Петра III Романова, изабраног наследника руске царице Јелисавете (1741-1762). Након своје удаје за руског престолонаследника, царевића Петра, она прелази у православну веру када добија име Катарина. Међутим, њен брак са царевићем Петром показао се лошим избором, јер се убрзо увидело да је млада царевна Катарина водила промискуитетни живот када је имала за своје бројне љубавнике најутицајније руске племиће (Орлова, Потемкина, Зубова). Руском царицом ју је прогласила дворска гарда 17. јуна 1762. године када је њен муж - цар Петар III убијен у дворској завери после само шест месеци коју је провео на царском престолу. Дворски преврат у коме је он забчен са власти организовао је организовао Георгиј Орлов, љубавник Катарине Велике. Верује се да је Картарина Велика била умешана у убиство свога мужа. 

У вођењу своје спољне политике била је под јаким утицајима руских племића, наручито свога љубимца и љубавника Орлова, Потемкина и Зубова. Иако је по доласку на царски престо почела са спровођењем броних реформи државне управе руске царевине у циљу идеја просвећености, оне нису обухватале и реформу руског друштва, када би били укинути њени феудални друштвени односи.  Чак шта више, она је руском племству допустила да додатно ограничи права сељака-кметова и да уз све то да се слободни козаци претваре у кметове, што је довело до избијања Погачовљевог устанака (1773-1775). То доводи жустрих протеста неких усамљених руских интелектуалаца који су осудили такву политику руске царице. Како је у својим критикама Катарине II био најрадикалнији Радишчев, она га је протерала у Сибир.
Под утицајима француских филозофа, наручито Волтера и Дидроа, са којиима се и лично дописивала, у духу идеја просвећености извршила је значајне реформе који су имале за коначни циљ учвршћивање царског самодржавља и централизма Руске Царевине. У том циљу, она је отварала је школе, помагла науку, књижевност и уметност, реформисала судство и администрацију и средила државне финансије. Укинула је тортуру и смртну казну коју је заменила прогонством кажњеника у Сибир. По својим просветитељским реформама спада у ред највећих владара просвећеног апсолутизма свога доба када је уз своје име добила и епитет Велика.

У циљу територијалног проширења руске царевине, вршила је многа освајања. Извршила је два успешна рата против османлијске Турске (1768-1774 и 1787-1792) када ће Русији припојити Крим 1783. године. Учествала у трима деобама Пољске (1772, 1793, 1795) када је за последњег пољског краља поставила свог некадашњег љубавника Станислава Поњатовског (1763-1795). Извршила велика освојања у средњој Азији када је Русији присјединила данашњи Казахстан. Пруски краљ Фридрих II (1740-1786) и аустријска царица Марија Терезија (1740-1780) су се руском царицом односили са великим пијететом и уважавањем, док је енглески краљ Џорџ III (1760-1820) тражио да са њом слопи што тешњи савез. Умрла је 1796. године.           

 





Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО