На данашњи дан, 4. маја 1980. године умро је Јосип Броз Тито

На данашњи дан, 4. маја 1980. године умро је Јосип Броз Тито, доживотни председник Федеративне Народне и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, маршал Југославије, председник Савета народне одбране, председник Савеза Комуниста Југославије, председник Савета Федерације и доживотни почасни председник Савеза бораца Народно ослободилачког рата.

Родио се у селу Кумровцу, у хрватском Загорју 25. маја 1892. године. Био је један од највећих државника двадесетог века. Као син сиромашних сељака, учио је браварски занат и занатску школу када је по професији био металски радник. Као млад регрут  аустро-угарске војске, био је учесник Првог светског рата (1914-1918). У борбама аустро-угарске војске на Источном  фронту према Русији, у Галицији је био тешко рањен и заробљен од руске царске војске. Као тешки рањеник тринаест месеци је провео у болници, а затим радио као руски ратни заробљеник на руском фронту оспслужујући руску војску. Међутим, убрзо бежи из руског заробљеништва када постаје учесник руске октобарске револуције 1917/1918. По свом повратку у Југославију 1920. године, као активиста Социјалдемократске старнке Хрватске и потом Комунистичке Партије Југославије, Тито је као синдикални и партијски борац више пута је хапшен и затваран. У познатом “бомбашком процесу” из 1928. године смело је заступао своја комунистичка убеђења.

Под његовим воћством, од 1937. године,  Комунистичка Партија Југославије је постала снажана ванпарламентарна партија у тадашњој Краљевини Југославији, која је у времену непосредно пред почетак Другог светског рата у земљи постајала све агилнија у пропагирању своје бескомпромисне антифашистичке борбе. Током Другог светског рата (1941-1945), Тито се нашао на челу партизанске, герилске борбе, народа Југославије у њиховој борби против фашиста и нациста и њихових квинслишких слугу. Као изванредни војни стартег, предводио је партизански покрет у највећим биткама Народно Ослободилачке Борбе на Неретви, Сутјесци и код Дрвара.

Након олобођења Југославије 1945, постао је председник Владе Федеративне Народне Републике Југославије и потом био више пута биран за председника Републике, да би уставом СФРЈ из 1974. године  изабран је за доживотног председника Југославије. Као активни поборник мира у свету након завршетка Другог светског рата, у време “Хладног рата” и тадашње блоловске поделе света на Запад предвођен САД и својим савезницама и Исток предвођен СССР-ом са својим приврженим следбеницама, Тито је био један од оснивача Покрета несвртаних земаља. Тиме је стекао огромни углед у међународној заједници и много допринео изградњи угледу социјалистичке Југославије у свету. Умро је 4. маја 1980. године у Љубљани. Сахрањен је 8. маја 1980. године у Београду, у “Кући цвећа” на Дедињу. На његовој сахрани су присустовале делегације из стодвадесет седам земаља света, од којих је присустовао тридесет један председник Републике, четири краља, пет принчева, шест председника парламената, двадесет два премијера и тринаест потпредседника влада и четдесет министара спољних послова. На тај начин, Титова сахрана се убраја у највећи спровод једног државника у двадесетом веку. Титову сахрану у Беогарду су директно преносиле националне телевизије у више од четдесет земаља света.

Дванаест година након Титове смрти, доћиће до дезинтеграције и крвавог распада Југославије на шест самосталних јужнословенских република. Распад земље, почеком деведесетих година прошлог века је био праћен избијањима грађанских ратова у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.
Десило се на данашњи дан!                     

 





Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО