На данашњи дан, 11. маја, 330. Константнопољ постао престоницa Римског Царства

На данашњи дан, 11. маја 330. године, римски цар Константин Велики, на темељима античког дорског (грчког) града Византијона, инагурисао је нову престоницу Римског Царства – Константнопољ, када је под тим именом прозван по том славном римском и првом византијском цару. У словенској транскрипцији, Константинопољ је био боље познат као Цариград.

Константинопољ је био престоница Византијског Царства од 395. године до 1453. године када га је освојио турски султан Мехмед II Фатих (Освајач) 29. маја 1453. године када га је он прозвао Истанбул – у турском преводу - “Ружа Истока”. Истанбул је био престолни град османлијских султана до 1923. године, када је оснивач модерне Турске Републике Кемал Ата Турк, главни град Турске преселио из Истанбула у Анкару (средњовековну Ангору) у Анадолији у Малој Азији.  

Цариград се налази на Мраморном мору, које спаја Црно и Средозенмо море. Око 660. године пре наше ере, дорски Грци су основали на просторима данашњег Истанбула своју насеодбину кога су прозвали Византијон који је домнирао Босфорским мореузом. Тада су Грци ударили темеље величанственом граду на Босфору чија је улога веома значајна у историјском развоју Европе и великог дела Азије.

Једнаестог маја 330. године, римски цар Константин Велики обновио је стари грчки град Византијон када је на њеним темељима подигао своју нову престоницу, која ће после поделе Римског Царства на Западно и Источно Римско Царство, 395. године постати главни град Источног Римског Царства или Византије. Након готово хиљадугодињег постојања Византијског Царства, Цариград је у том периоду достигао врхунац свог укупног развоја када је био главни приведни, културни и политички центар Византије.

Половином петнаестог века, након доласка Турака Османлија у Малу Азију почетком четнаестог и на Балканско полуострво средином истог века, моћ Османлијског Царства је незаустављиво расла да би Турци до средине петнаестог века, средњовековно грчко Византијско Царство, свели на град Цариград са његовом непосредном околином. Последње остатке некадашњег Источног Римског Царства освојио је османлијски султан Мехмед II Фатих (Освајач) 29. маја 1453. године након опсаде византијске престонице која је трајала педесет четири дана, од 6. априла до 29. маја 1453. године. Константинопољ је  тада променио своје име у Истамбул (“Ружу Истока).” Од средине петнаестог века па до почетка двадесетих година двадесетог века, до 1923. године, Истанбул (Стамбол) био је престоница Османлијског Царства. Услед свог повољног географског положаја јер се налази на граници Европе и Азије, Истанбул је одувек био велики трговачки, саобраћајни, верски, културни и политички центар Турског Царства. На његовим живописним пијацама и трговима вековима су допремани, размењивали и продавани најразличитији производи са Истока и са Запада.

Са проглашњењем Турске за секуларну, уставну и парламентарну Републику, у време када је после окончања Првог светског рата укинуто османлијско царство 29. октобра 1923, и последњи турски султан Мехмед VI (1918-1922) збачен са царског престола, престоница Турске је пресељена из Истанбула у Анкару чиме је град на Босфору изгубио на свом некадашњем значају. Међутим, упркос томе, Истамбул је и данас највећи град и морска лука. У њему се налазе многобројни историјски и културни споменици из византијског и турског доба : Аја Софија, црква претворена у џамију (сада музеј), велики број православних цркава, православна патријаршија, џамије Бајазита II, Сулејмана I и Ахмеда I, султанов двор – сарај, Долма, Бакче, Јидиз Киоск, Галата мост, Стамбулски базар. Истанбул је данас и средиште Истанбулског Универзитета, најстарије просветне институције у Турској који је основан 1453. године.
Десило се на данањи дан!   

 





Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО