На данашњи дан, 14. маја 1948. године, створена је Република Израел

На данашњи дан, 14. маја 1948. године, у Палестини је прокламовано стварање државе (Републике) Израел.
 
Стварање савремене јеврејске државе, реализује се током Првог светског рата, када је тадашњи британски министар спољних послова Артур Балфур издао 1917. године “Балфурову декларацију” којом су силе Антанте јеврејској дијаспори обећавале оснивање независне јеврејске државе које би уследило после успостављања мира након завршетка Првог светског рата.
После Првог светског рата, уговорима у Севру 1920 и Лозани 1923. године, поражена Турска се одрекла свог поседовања Палестине којом је она до тада суверено управљала. Плаестина је тада дата под протекторат Великој Британији као манднатна територија Лиге народа. Од тог доба, започиње све масовније усељавање Јевреја из целог света у Палестину. Наручито је оно било интезивно узмеђу 1929. до 1939. године, услед појаве нацизма и фашизма у Европи, када ће Јевреји током трајања Другог светског рата (1939-1945) бити жртве холокауста. Међутим, досељавање Јевреја у Палестину било је праћено крвавим сукобима између Јевреја и Арапа, што је 1939. године присилило владу Велике Британије да до даљњег ограничи свако даље усељавање Јевреја у Свету земљу.
 
Упркос таквој забрани британских власти, даље усељавање Јевреја се још интезивније наставља већ након завршетка Другог светског рата 1945. године. Да би се избегли све крвавији и бруталнији војни сукоби у Палестини између досељених група Јевреја и домицијалних Арапа, посебном одлуком скупштине Организације Уједињених Нација од 28. септембра 1947. године, територија Палестине која се налазила под британским протекторатом, била је подељена на два дела : на јеврејску државу са претежно јеврејским становништвом и на арапску државу са насељеним арапским већинским живљем.
Годину дана касније 1948. године, Велика Британија се одрекла свог пртектората над Палестином и повукла своје војне трупе са Блиског истока. Oд јеврејског дела Палестине се формирала држава Израел 14. маја 1948, док се арапски део Палестине нашао у састав арапских држава - Хашемитске краљевине Јордан и Краљевине Египат. Стварање Израела било је праћено крвавим сукобима између Јевреја и Арапа, масовним протеривањем арапског живља из јеврејског дела Плестине и сукобима Израела и свим арапских држава. То је био повод за оснивања блока арапских држава – “Арапске лиге”. Њене чланице су здружно напале Израел 1949. године, али се он успешно одбранио од напада заједничких оружаних снага арапских држава. Тада је закључено примирије, а једна стручна комисија делегирана од стране Орагнизације Уједињених Нација поново је потврдила утврђене границе Израела из 1947. године.
 
Упркос чињеници да је тада Израел постао међународна призната суверена и независна држава и чланица Уједињених Нација, Израел у садејству са Француском и Великом Британијом извршио је 1956. године велику војну агресију на Египат, када је запоседнута област Синајског полуострва и територија Суецког канала. Генерална скупштина Организације Уједињених Нација и САД осудила су заједничку војну агресију Израела, Француске и Велике Британије на Египат. Тада је било наложено моментално обустављање сваког даљег вођења рата  када су стране у ратном конфликту биле принуђене да се повуку на своје почете позиције пре избијања рата, док су у спорне територије послате међународне мировне трупе.
Упркос свему, само девет година касније, 5. јуна 1967, Израел је поново започео нови рат рат против својих арапских суседа. Он је тада извршио истовренени војни детант на Египат, Јордан и Сирију. То је био Шестодневни рат, кад су Изрелци окупирали од Јорадна Западну обалу и источни Јерусалим, од Египта појас Газе, а од Сирије Голанску висораван. Када је Изреал изашао као победник из Шестодневног рата, тадашња влада Израела је прокламовала своју одлуку да Јерусалим прогласи за своју нову престоницу, то је изазвало најенергичније протесте целог света.
 
Нови велики ратни сукоби Израела са својим арапским суседима уследили су 1973. године. Сукоб Израела и Египта окончан је Кемпдејвитском споразумом из 1979. године када је Египат службено признао постојање Израела. Две године касније, Израелци су 1982. извршили су војну инвазију на свог северног суседа, Либан, са циљем да из њега протерају припаднике милитантне Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) која је водила герилски рат против јеврејске државе. Крајем 1987. године, уз садејство ПЛО, на окупираним територијама на Западној обали и у појасу Газе, избила је Интифада, оружани устанк Палестинаца уперен против јеврејске државе. То је имало за последицу да је 1992. године одпочео процес мировнх преговора између Израела и Палестинаца. Израел и ПЛО споразумно су пристали на постизање мировног плана на основу кога су Палестинцима дата широка самоуправа на окупираним територијама западно од обале реке Јордана и у појасу Газе. Према даљим плановима мировних преговора који су и дан данас у току, на окупираним палестинским териријама требало би да се оснује независна палестинска држава.  
 
Међутим упркос свему, како је спољна политика Израела све време је орјентисана на савезништво са Сједињеним Америчким Државама, из тог разлога, скоро седам деценија, од 14. маја 1948, од када постоји јеврејска држава, политика сваке израелске владе изазива сталну узнемиреност и стварање атмосфере ни рата ни мира на Блиском истоку. Као резултат такве израеласких влада, конфликт ниског интетитета на Блиском истоку може сваког часа да се претвори у нови брутални рат између јеврејске државе и њених арапских суседа.
Десило се на данашњи дан!




Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО