На данашњи дан, 15. маја 1955. окончана десетогодишња савезничка окупација Аустрије

На данашњи дан, 15. маја 1955. године, у главном граду Аустрије, Бечу, потписан је државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација Аустрије која је настала после окончања Другог светског рата 1945. године.

Данашња територија Републике Аустрије настала је распадом Аустро-Угарске монархије после завршетка Првог светског рата. На њеној некадашњој територији током 1918. године настале су савремене средњоеврпске државе: Чехословачка Република, (данашња Чешка Република и Република Словачка), Република Пољска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, (односно Краљевина Југославија). У исто то време, издвајањем Мађарске из састава Аустро-Угарске настала је самостална Република Мађарска са знатно умањеним границама своје државне терије, док је Краљевина Румунија себи присјединила Ердељ и велики део Баната. У састав територијално умањене Аустрије, тако су ушле њене историјске земаље : Бургеланд, Карантанија, Доња Аустрија, Горња Аустрија, Салазбург, Штајерска, Тирол, Ворарлберг и град Беч. У фебруару 1919. године, одржани су избори за Уставотворну скупштину која је усвојила нови устав земље када је Аустрија проглашена за Републику, док је династија Хабсбург, средњевековна аустријска царска породица била збачени са власти.

У време између два светска рата, Аустрија је западала у све дубљу економску кризу коју су обележили бројни друштвени сукоби и политичке кризе (1927 и 1934). Аустријски канцелар Ангелберт Долфус (1932-1934), у борби против нациста – присталица њеног припајања Немачкој, и социјалиста које је разбио након њихових крвавих демонстрација у Бечу фебруара 1934, првог маја исте године, прогласио је нови устав земље на основу кога је у Аустрији уведен ауторитативан облик владавине по угледу владавину фашиста у Италији и нациста у Немачкој. Међутим, при покушају војног удара када би Аустрија била присједина нацистичкој Немачкој, нацисти су 1934. убили аустријски канцелар Драјфуса. Међутим, убрзо потом, нацистичка Немачка је 13. марта 1938. године извршила “Аншлус” Аустрије када је она присјединила je Трећем Рајху (Аnschlus, нем., припајање).

У време Другог светског рата, Московском декларацијом из октобра 1943. године коју су потписале све земље Савезнице - Велика Британија, САД и СССР, донета је одлука о поновном успостављању државности Републике Аустрије, у њеним старим предратним границама, пре Aншлуса из 1938. године. Међутим, упркос томе, на основу споразума од 4. јуна 1945. године, послератна Аустија је окупирана као и Немачка, када је била подељена на четири савезне окупационе територије : британску, америчку, француску и совјетку (руску). Државним уговором од 15. маја 1955. године силе победнице из Другог светског рата, са Аустријом су закључиле споразум на основу кога су се савезничке окупационе трупе из ње повукле, док је она је добилa пуну државну независност. Већ октобра исте године аустријски парламент усвојио закон о трајњој неутралност Републике Аустрије.

Поновно стичена слобода Републике Аустрије нашла је свој симболични одраз и у њеном државном грбу. Црном једноглавом орлу, на чијим грудима се налази застава Аустрије, његовим ногама, придодати су раскинути црни ланци нацистичког ропства. Аустријски орао у својим златним канџама и данас носи златни срп и чекић. Златни срп представља сељаке, а чекић раднике, радно способно становништво савремене Аустрије.





Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО