На данашњи дан, 20. маја 1506. године умро Кристофер Колумбо

На данашњи дан, 20. маја 1506. године, умро је Кристофер Колумбо, (Кристофоро Коломбо, на италијанском, Кристобал Колон, на шпанском), славни италијански и шпански морепловац и истраживач. Родио се 30. октобра у Ђенови (Италији) 1541. године, а умро у Ваљадолиду (Шпанија) 20. маја 1506. године. Открио Нови свет – Америку.

Петнаести век је био период највећих напора морепловаца да морским путем стигну до Индијског подконтинента половећи око рога Африке када се путовало путем који је био дуг и врло опасан. Из тог разлога, чувени ђеновљански морепловац, Кристофер Колумбо је полазећи од становишта да је Земља округла, дошао на идеју да полазећи са запада на исток може да дође до Индије, односно до Кине и Јапана. Након више покушаја од 1483. до 1491, најпре у Енглеској, Француској и Португалији, на послетку у Катсиљи (односно Шпанији), Колумбо је 1492. године добио три брода од Изабеле, краљице Кастиље и Леона, са којом потписује чудан уговор : истраживач ће бити адмирал, вицекраљ и гувернер свих земаља које открије, када ће у њима примати једну десетину свих краљевих прихода у пољопривредним производима и рудном благу (април 1492).

Бродовласници из Палоса, три брата Писон, по налогу кастиљанске краљице, помажу Колумбу да опреми три мала брода (“Санта Марију”, “Пинту” и “Нињу”) када 3. августа 1492. године он испловљава из из Плаоса (на обали Кадијског залива) у правцу запада. Користећи струје и североисточни пасатни ветар, Колумбо допловљава до Канарских острва, затим плови дуж Сарганског мора, када доспева до Гуанахани, данас острво Вотлинг (12. октбра 1492), једно од данашњих Бахамских острва које је тада било насељено голим урођеницима који носе златне украсе. Колумбо је помислио да се налази близу Кине и Јапана у којима је својевремено боравио Венецијанац Марко Поло. Из своје погрешне претпоставке да се домогао обала Индије, он је сва новоокривена острва назвао “Западна Индија”, а њене урођенике “Индијанцима”. Како је упорно тражио азијске земље, Колумбо открива острво Кубу (октобра 1492), децембра исте године острво Хаити, кога Ђеновљанин назива “Хиспаниола” (Мала Шпанија) када открива да је богат златом. По повратку у шпанску луку Палос (15. марта 1493) приређен му је свечани дочек.

Колумбово друго путовање (1493-1496), предузето је са седмамнаест бродова и хиљаду и пет стотина људи, што је први прво организван колонизаторски подухват једне европске државе у циљу насељавања Новог света. Пошавши из луке Кадиса, септембра 1493, Колумбо у новембру исте године открива Мале Антиле, када се тамо сусреће са Карипским људождерима. Када је потом открио, карипска острва Порто Рико и Јамајку, Колумбо поново опловљава Кубу, када посвећује своју пуну пажњу острву Хаитију, где он  оснива прву шпанску насеодбину. Међутим, колонизација тог острва изазива много потешкоћа које се приписују Колумбу. Услед великог географског открића које му је донело велику славу, Колумбо је захваћен неком врстом мистичног лудила, превремено остарео, показао се као лош колонијални управљач острва Хаитија.

На свом трећем путовању (1498-1500), Колумбо открива острва Трининдад и Тобаго као и оближњу обалу данашње Венецуеле, али се враћа на острво Хаити. Један краљевски истражни службеник, Бобадиља, који је само служао Колумбове непријатеље, хапси Колумба кога враћа у ланцима у Шпанију. Његов долазак у Шпанију, међутим изазива преокрет јавног мњења, када га касиљанска краљица Изабела ослобађа свих неоснованих оптужби за проневеру и незаконито богаћење. Катиљанска краљица му тада омогућује и четврто путовање у Америку (1502-1504), али му одузима достојанство вицекраља. Тражећи упорно пут за Индију, Каолумбо тада наилази на копно када плови обалом Средње Америке, од данашњег Хондураса до Панаме када доживљава страшну олују. Услед лошег стања својих бродова који су једва преживели олујно невреме у Карипском мору, такава ситуација је приморалаКолумба да се усидри на острву Јамајци на коме остаје годину дана, јер нови гувернер Хаитија одбија да му пружи било какву помоћ.

По свом повратку у Шпанију, (новембар 1504), Колумбо је сазнао за смрт своје моћне заштитнице, краљице Изабеле. Услед тога, њен муж, краљ Арагона и Наваре, Фердинанд II се са великим подаштавањем и осионошћу односи према Колумбу који хоће да за мале паре од њега одкупи његове титуле и повластице у Новом свету. И поред великих заслуга које је Колумбо стекао открићем Америке, где је Шпанија стекла своје огромне прекоморске територије, славни Ђеновљански морепловац и адмирал је умро у беди када су га мимоишлe обећане награде и признања.

Десило (догодило) се на данањи дан!                          

 





Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО