Краљевић Марко - последњи српски средњовековни краљ

Краљевић Марко је најпопуларнија полулегендарна личност наших народних песама. У њима је он идеализован као узор јунаштва, витештва, честитости и заштитник слабих и немоћних од свих зулума и насиља.

Краљ Марко Мрњавчевић, назван Краљевић Марко, био је српски срењовековни владар и витез. Рођен је око 1335.  а погинуо у битци на Ровинама у Влашкој 17. маја 1395. године.

За разлику о легендарног народног предања, историја је о Марку Краљевићу забележила сведочанство да је био син краља Вукашина Мрњавчевића. У доба када му је отац заједно са стрицем деспотом Јованом Угљешом погинуо у борби са Турцим на реци Марици, 26. септембра 1371. године, Марко је постао српски краљ у граду Прилепу када је завладао западним пределима Вардарске Македоније. Тиме је он био само један од бројних осамостаљених фудалних српских владара који су завладали једним од многих балканских државица који се расуле после распада Српског Царства цара Душана. Он све време своје владавине (1371-1395), није био самосталан владар, већ је био вазал турског султана Мурата I (1362-1389) и његовог сина и наследника Бајазита I (1389-1402). Краљевић Марко је морао да им плаћа данак и учествује на њиховој страни у свим ратним походима које би они покретали.

У једној од бројних битака у којима је учестовао за двадесет четири година своје дуге владавине, краљ Марко је изгубио свој живот у битци на Ровинама, у рату који су Турци повели против влашког (румунског) кнеза Мирче.
У српским народним песмама косовског и покосовског циклуса, историјска личност Краљевића Марка је другачије приказивана : он је био неустаршив и непобедив витез, поштени делилац правде, заштитник сиромашних и ослободилац Срба од турског робља – велики непријатељ османлијских Турака. Народна епска поезија је у Марку Краљевићу приказала идеалну личност, праведника, истарајног предводника борбе српског народа у рату против Турака у време када је у сутону средњег века наше историје, српски народ губио све своје битке у борби за слободу против надмоћнијег непријатеља – Османлијског Царства.

У Краљевићу Марку, српски народ је желео да види и свог ратног предводника и месију – народног избавитеља од свих мука које су га задесиле турским освјањем Балкана. То је било смутно доба наше средњовековне историје када су за само сто година, једне за другом, све јужнословенске државе од средине четнаестог до средине петнаестог века потпадале под турску власт када су губиле своју државну независност.    

 





Кључне речи

Коментари

Постави коментар

СРБИЈА
РАЗНО