На данашњи дан 29. маја 1903. године избио Мајски преврат

На данашњи дан, 29. маја по Јулијанском календару 1868. и 29. маја 1903. године, иронијом судбине двојица владара из династије Обреновић су изгубили животе у политичком атентату. Кнез Михаило 29. маја /11. јуна 1868. године, да би истог дана само тридесет пет година касније, 29. маја/11. јуна 1903. године у Мајском преврату, војном државном удару погубљени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин.
 
На данашњи дан, 29. маја/11. јуна 1903. године извршен је Мајски преврат. Још током 1901. године група српских официра окупљених око капетана Драгутина Димитријевића Аписа почела је да кује заверу против краља Александра. Завереници су ноћи између 28. и 29. маја 1903. године по Јулијанском календару, продрли су у двор и убили краља Александра Обеновића, краљицу Драгу Машин, председника владе Димитрија Цинцар- Марковића и министра српске војске Милована Павловића. То је највећи почињен злочин у новијој историји Србије и Европе.
 
Краљ Алексанадр Обреновић (1876-1903) је био српски краљ од 1889, син краља Милана Обреновића и Наталије Кешко. Након абдикације краља Милана, Србијом је, у име малолетног краља Александра Обреновића владало трочлано намесништво на челу са либералом Јованом Ристићем. Устав Краљевие Србије из 1888. године који је усвојен након обдикације краља Милана омогућио је радикалима да дођу на власт. Како су радикали имали скупштинску већину у Народној скупштини и учврстили се на власти у земљи, у унутрашњој политици су спроводили принцип власти локалне самоуправе, док су у спољњој политици извршили заокрет од Аустрије према Русији.
Међутим, како је та политика радикала имала за крајњи резултат јачање уставности и законитости, то је утрло пут и политичкој и економској независности Србије. Са тим у вези, српска влада је раскинула 1889. године са Аустро-Угарском уговор о страној експлоатацији српских железница, а следеће године и раскид уговора са Бечом о закупу монопола соли и дувана. То је све имало за последицу кварење међудражвних односа између Аустро-Угарске и Србије.
 
Честе промене у намесништву, парламентарни живот који је урушавао углед парламентарног система власти, нестабилност извршне и судске валсти, сукоби између радикалне и либералне партије, навели су краља Александра Обреновића да се 1. априла 1893. године прогласи пунолетним и преузме вршење краљевске власти. Уз помоћ свога оца, краљ Милана, краљ Александар је 9. Маја 1894. године извео нови државни удар којим је укинут усатв из 1888. године, када је враћен на снагу ранији устав из 1869. године.
Сталне промене српских влада, дезорјентација у вођењу спољне политике краља Александра, иницирали су стварање такве политичке атмосфере у тадашњем српском друштву, да су политички супарници бившег српског краља Милана извршили на њега неуспешни атентат на Ивањдан 1899, када су радикали одмах проглашени за саучеснике у његовом извршењу. Након тога, уследио је потпуни обрт на политичкој сцени Краљевине Србије који ће изазвати велике потресе у династији Обреновић и целој земљи. Разлог тога је била женидба краља Александара са Драгом Машин, дворском дамом краљице Наталије које је моментално изазвала промене у вођењу спољне и унутрашње покитике Краљевине Србије са ослонцем на Русију. Како би стишао све веће незадовољство у народу својом ауторитативном владавином у земљи, краљ Александар је донео 1901. године Октроисани устав, када је 1903. године извршио још два државна удара, који су на послетку у Београду изавали избијање великих мартовских демонстарција из 1903. године.
 
Непредвидивим понашањем краља Александра, међу српском интелигеницијом и у редовима српске војске стварани су сви предуслови за извршење династичког преврата који се збио 29. маја 1903. године по Јулијанском календару. То није био само војни преврат већ брутално и крваво убиство једног крунисаног европског монарха и његове законите супруге. На челу завере се нашао капетан Драгутин Димитријевић Апис који је имао велики утицај на млађе српске официре. У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године, официри су продрли у двор и убили краља Александра, краљицу Драгу, председника српске владе Димитрија Цинцар-Марковића и минстра српске војске Милована Павловића. Након извршеног атентата је састављена нова влада, а Народна скупштина је вратила устав из 1888. године и Карађорђевог унука Петра I Карађорђевића изабрала за новог краља Србије. Беживотна тела краља Александра и краљице Драге положени су у гробу крипте цркве Светог Марка на Ташмајдану где се и дан данас налазе.
Мајским превратом из 1903. године је окончан апсолутизам династије Обреновић када је извршена смена династија када су створени основни предуслови за успостављање система парламентарне монархије у Србији. 
Догодило се на данашњи дан!                            




Коментари

Постави коментар

Мај
РАЗНО